Iako se u proteklih desetak godina, prema izveštajima Pokrajinskog zavoda za zaštitu životne sredine, broj divljih deponija u Vojvodini neznatno smanjio, njihov broj u Novom Sadu je porastao za gotovo četiri puta.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Novom Sadu su trenutno registrovano 72 divlje deponije, a njih tridesetak nalazi se u neposrednoj blizini Dunava, piše portal VOICE.
Kada vodostaj poraste, Dunav “spira” nekontrolisano smeće s divlje deponije, što sa sobom nosi višestruke opasnosti, upozoravaju stručnjaci.
Aktivistkinja Eko straže Nina Ciganović kazala je da ljudi bacaju smeće pored reke jer misle “da će to reka odneti i više im smeće neće biti pred očima”.
“Bacanje smeća u reku ili pored reke je zaista jedno psihološko i sociološko pitanje. I dalje nam je najbitnije da to smeće nije u našem dvorištu. Na kraju ćemo to smeće popiti. Raspašće se na čestice mikroplastike, doći će do vodoizvorišta i mi ćemo to smeće ponovo uneti u svoj organizam. To je jedan začarani krug. Ne možemo pobeći od smeća koliko god ga bacali”, navela je Ciganović.
Predsednik organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Igor Jezdimirović kazao je da se ne zna šta je na divljim deponijama odloženo, što je potencijalno veoma opasno.
Jezdimorović je naglasio da je jedan od ključnih problema kod “čišćenja” divljih deponija to što i kada se “očiste” na istom mestu ubrzo nastane nova.
Iz Gradske uprave za inspekcijske poslove naveli su da je prošle godine podneto 16 prekršajnih prijava protiv fizičkih lica zbog neadekvatnog odlaganja smeća.
“To ni približno ne prati realan broj počinilaca ovog krivičnog dela”, prokomentarisala je ovaj podatak Ciganović.
