Oko 200 pogrebnika i vlasnika preduzeća za prodaju pogrebne opreme sa prostora nekadašnje SFRJ, Grčke i Bugarske, veselilo se, igralo, pevalo i družilo na 11. po redu Grobarijadi koja je danas organizovana u jednom od niških restorana.
Vrhunac proslave bio je dolazak torte poput pravog kovčega, dužine 1,4 metra i probadanje torte glovgovim kolcem. Domaćini iz Niša potrudili su se gostima zaista prirede doživljaj za pamćenje pa su dovožnje torte na kolicima prekrivenim pokrovom pratili vatromet i zvuci pogrebnog marša, dok se veštačka magla širila restoranom. Atmosferu sahrane dodatno su dočarale pojedine šaljivdžije među pogrebnicima koje su povremeno naricale za „pokojnikom“.
Ivan Stanisavljević, vlasnik firme Had koja je organizovala 11. Grobarijadu, rekao je da ovo okupljanje ima za cilj bolje upoznavanje, druženje i uspostavljanje saradnje među ljudima koji se bave istim poslom
„Cilj nam je da jedan dan u godini imamo i mi oduška, 365 dana u godini gde smo? Sahrana, groblje. Jedan dan u godini imamo pravo i mi da se vesilimo i da se opustimo“, istakao je Stanisavljević.
On je kazao da je posao pogrebnika izuzetno stresan, ozbiljan i odgovoran, a da su ljudi u Srbiji, kada su sahrane u pitanju, zahtevniji od ljudi iz našeg okruženja.
„Posao je bio dosta uvećan tokom dve godine korone, a sad je sve normalizovano i kako je bilo ranije. Ne bih se složio sa tim da je „samo smrt jedino sigurno zanimanje“. Ovo je posao kao i svaki drugi. Ko se prihvati da radi odgovorno, on će raditi i sada i kasnije“, rekao je Stanisavljević.
Radiša Mihajlović vlasnik pogrebnog preduzeća Drnda iz Požarevca je kazao da je on pokušao da oživi Grobarijadu i tri puta je do sada organizlvao.
Mihajlović je rekao da skup prilika zljude koji se bave istim poslom da ostvare konktakte i da razmene mišljenja.
„Da poboljšamo kvalitete i da demantujemo ove ljude koji nas tako pljuju, koji smatraju da se enormno bogatimo, a ne shvataju da mi radimo 24 sata svakog dana i da smo mi sučesnici tog bola kao i oni jer smo u tom poslu. Mi smo ljudi kao i svi ostali, mi osećamo i tugu i bol sa tom porodicom koju uslužimo. Mi nikog ne vučemo za rukav da kupi kovečeg od hiljadu ili dve hiljade evra. Sami biraju, sami nam postavljaju uslove i onda na kraju ne vidim razloga zašto bi se neko pobunio što imamo ovakav skup“, rekaoje Mihajlović.
On je kazao da je dočekao penziju kao pogrebnik, a među onim pokojnicima koje je vozio dok je radio je i nekadašnji predsednik Slobodan Milošević.
„Bio sam bio u toj povorci, svojim vozilom lično sam vozio njegov kovčeg do ukopa. Bilo je hiljadu pitanja da li je Slobodan Milošević bio u kovčegu ili nije, niko to ne zna i ja sam im pomagao da nose kovčeg, bio je težak, a šta je bilo u kovčegu to niko ne može da zna“, rekao je Mihajlović.
Jakov Škelin iz Šibenika rekao je da kao pogrebnik radi 25 godina i da je u Srbiji bio i na prvoj Grobarijadi.
„Imamo ideju da napravimo sličnu manifestaciju u Hrvataskoj i ugostimo naše kolege. Nadam se da će to uskoro biti, da ćemo napraviti neku Grobarijadu ili neko druženje kod nas. Dosta se cene razlikuju, vaš standard, naš standarad, ali nema neke razlike po punudama, kvalitetu, po cenama se razlikujemo. Mi smo skuplji“, rekao je Škelin i dodao da je po struci automehaničar, a da se poslom pogrebnika počeo da bavi igrom slučaja.
Organizator Grobarijade u Nišu ururčio je statue Cara Konstantina firmama koje su doprinele organizaciji slavlja, dok su plakete dobili novinari koji su pratili ovu manifestaciju.
Za učesnike Grobarijade bile su pripremljene olovke u vidu glogovog kolca, a pravi glogov kolac prešao je u ruke sledećeg domaćina te manifestacije.
Pogrebnici iz Niša pokazali su se kao sjajni organizatori, koji mogu da posluže za primer mnogim lokalnim samoupravama, javnim ustanovam i preduzećima.
