Uvođenjem modela progresivnog oporezivanja zarada u Srbiji omogućio bi se rast najnižih zarada kao i redistribucija bogatstva, ocenjeno je u Centru za politike emancipacije (CPE).
CPE je u Kragujevcu sinoć predstavio istraživanje i publikaciju grupe autora o mogućnostima za progresivno oporezivanje zarada u Srbiji, a ponuđene su dve opcije modela progresivnog oporezivanja.
U prvoj opciji, poreskog opterećenja bi bile oslobođene zarade koje su 50 odsto prosečne bruto zarade.
Prema drugoj opciji, granična vrednost za neoporezivi deo zarade je 67 odsto prosečne bruto zarade, koje su, po definiciji Eurostata, niske zarade u Srbiji.
U obe opcije uvedene su četiri stope poreza – od 10, 16, 32 i 42 odsto, koje se gradacijom zarada povećavaju iznad visine neoporezivog dela zarade.
Kako je rečeno na predstavljaju publikacije, motiv za izradu modela progresivnog oporezivanje zarada je proizašao iz potrebe da se rešavaju problemi siromaštva radnika i ogromne i rastuće nejednakosti u Srbiji.
Navedeno je da se minimalna zarada u Srbiji, koju zvanično prima oko 250.000 radnika, nalazi ispod praga siromaštva za tročlanu porodicu, a da su prosečna i medijalna zarada u Srbiji među najnižima u Evropi.
U prethodne četiri decenije prosečan dohodak 50 odsto siromašnijeg dela populacije je opao za 14 odsto, dok je prosečni dohodak jedan odsto najbogatijih porastao za 88,7 procenata.
Zbog toga je, kako su istakli autori, Srbiji neophodna temeljna reforma poreskog sistema, sistema socijalnih davanja i rekonfiguracija sistema javnih rashoda kako bi se promenio trend.
Predlog progresivnog oporezivanja zarada vide kao sastavni deo nužne sveobuhvatne reforme, kao i da je za njegovu primenu je, kako su naveli, važna politička volja.
Sociolog Vladimir Simović iz CPE je rekao da su sve parlamentarne stranke pozvane na razgovor o progresivnom oporezivanju zarada, ali da su se odazvale samo dve opozicione partije.
