Evropski parlament je u Strazburu prošle nedelje doneo, reklo bi se, istorijsku odluku o zabrani prodaje vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje od 2035. godine posle žučne rasprave i brojnih protivljenja, odbacujući čak i „kompromisni predlog“ o smanjenju emisije CO2 od 90 odsto. Mnoge zemlje su nezadovoljne ovom odlukom, a u Nemačkoj tvrde da će ih to koštati četvrtine radnih mesta u auto-industriji. U jeku ove vesti kao “lek” došla je i prva baterijska konferencija u Beogradu koja je dala mnoge odgovore na brojne nepoznanice u vezi sa elektromobilima a pre svega baterijama.
U Beogradu, u hotelu Metropol Palace, održana je Prva baterijska konferencija u organizaciji slovenačkog Emobiliti-a i Srpskog partnera „Vozim na struju“. Konferenciji je prisustvovao veliki broj delegata, a organizatori su morali da obezbede i dodatna mesta. Konferencija je imala regionalni karakter; Predavači su bili iz Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i naravno Srbije.
„Nije na meni da budem zadovoljan ili nezadovoljan. Mogu biti zadovoljan samo ako su delegati zadovoljni. Po reakcijama posle konferencije, jesu, i zato sam i ja zadovoljan. Postalo je jasno da baterije postaju svojevrsni centar energetske tranzicije, što je neophodno. Čak i u Srbiji, pošto je Beograd jedan od najzagađenijih gradova na svetu. Ono što me posebno raduje je da živimo u veoma jakom baterijskom regionu. Možda je najveći uspeh konferencije to što su se stručnjaci iz zemalja učesnica međusobno povezali i dogovorili neke zajedničke projekte“, rekao je jedan od organizatora konferencije Primož Lemež na pitanje da li je zadovoljan konferencijom.
U Beograd su došli vrhunski stručnjaci iz svojih oblasti. Od ekologije baterija, inženjeringa, hemije, reciklaže, i proizvodnje.
Nakon uvodnog predavanja Primoža Lemeža, na red je došao Alen Šagolj iz Rimac Tehnologi, koji je objasnio inženjersku složenost sklopa baterije u hiper sportskom automobilu Rimac Nevera. Ne samo hemija baterije, već i sve ostalo što je povezano sa ovim čudovištem od 1,4 MV (oko 2.000 konjskih snaga) izuzetno je važno za performanse automobila. Ovo je zaista inspirativan inženjering.
Dr Gerfrid Jungmajer, sa istraživačkog instituta Joanneum u Gracu, govorio je o ekologiji i celom životnom ciklusu baterije. Njegovo 30 godina dugo iskustvo u ovoj oblasti je zaista dragoceno i njegovo istraživanje ide do neverovatnih detalja. Međutim, jednostavan zaključak je da je električni automobil, bez obzira na sve okolnosti koje utiču na zagađenje, mnogo ekološkiji od automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Nakon predavanja Gerfrida Jungmajera, došao je red na panel; Pored dva prva predavača, direktor Tojote Srbija Robert Lukić i dr Robert Dominko sa Nacionalnog instituta za hemiju u Ljubljani.
Primoža Lemeža je prvo zanimalo šta Tojota Srbija, u kojoj imaju ubedljivo najduže iskustvo u prodaji i servisiranju elektrificiranih automobila u Srbiji, radi sa korišćenim baterijama kada se zamene na servisu. Najpre, ove baterije su toliko retke da ih u Srbiji ne vredi rastavljati, pa se vraćaju u fabriku, gde Tojota ima izuzetno moderan pogon za reciklažu baterija. Naravno, Tojota se ne kladi samo na potpuno električne automobile, već i na druge, kao što su hibridni pogoni, vodonik. dr Jungmajer se u potpunosti složio sa njim, jer je svaki korak ka klimatskoj neutralnosti mnogo bolji nego ništa.
Alen Šagolj iz Rimac Tehnologi smatra da je sama hemija ćelije mnogo važnija za performanse automobila od inženjeringa samog sklopa baterije. Potvrdio mu je dr Dominko, koji je jedan od najvećih svetskih stručnjaka u oblasti hemije baterija.
Svi su se složili da je prelazak na e-mobilnost neophodan i ovom regionu, jer drugog puta nema.
Dr Dominko svojim predavanjem, gde je predstavio jedan od najboljih svetskih instituta za istraživanje tehnologije baterija u svetu – Hemijski institut iz Ljubljane i njihove aktuelne projekte. Pošto je reč o bazičnim, a ne primenjenim istraživanjima, njihovi „ogledi” možda neće ugledati svetlost dana tek za 10 ili 20 godina. Međutim, prema njegovim rečima, razvoj baterijskih ćelija je tek počeo. Ponosan je i na činjenicu da će uspeti da izgrade Batteri Center u Sloveniji, gde će takođe moći da sprovode primenjena istraživanja za klijente. Baterijski centar će uskoro biti izgrađen, jer su sredstva za njega već obezbeđena. Ovo će biti veliki napredak u istraživanju baterija za ceo region i šire.
Dr Peter Kaderjak je predsednik Mađarskog baterijskog udruženja. Mađarska je najveći Evropski proizvođač baterijskih ćelija, a proizvođači uglavnom dolaze iz daleke Azije (Koreja, Kina, Japan), pa je njegovo predavanje bilo izuzetno iščekivano. On je predstavio aktivnosti udruženja i zaista masovnu Mađarsku proizvodnju baterija. U Mađarskoj su, međutim, izuzetno pažljivi prema onome što se dešava oko proizvodnje baterija, posebno sa ekološke strane.
Izuzetno zanimljivo predavanje održao je Nemanja Mikać iz ElevenES-a, gde se pripremaju za proizvodnju LFP (litijum-gvožđe-fosfatnih) baterija. To ide uz drugačiju hemijsku strukturu baterija, koje naravno imaju svoje prednosti i mane. Međutim, svaka hemija je dobra za nešto. Kako je rekao dr. Dominko; ne šaljete samo jednog sportistu na Olimpijske igre, već se različiti sportisti takmiče u svakom sportu. Ovo je velika stvar za Srbiju i želimo da ovaj projekat u Subotici bude uspešan i da čvrsto usidri Srbiju na baterijskoj mapi sveta.
dr Marko Lukić je dizajner koji nam je dao niz opcija šta sve može da se uradi u oblasti dizajna kada ožive čvrste baterije (baterije sa tvrdim elektrolitom).
Poslednji panel, koji je takođe zatvorio 1. konferenciju, jasno je stavio do znanja i učesnicima i svim vladama zemalja koje su učestvovale na konferenciji da živimo u regionu sa izuzetno jakim baterijama, ali da su nam potrebne dve stvari: veću integraciju zemalja u regionu, i državnu pomoć, jer će u damping američkoj politici koju je nedavno usvojila Bajdenova administracija Evropska industrija baterija teško opstati, a mi već zaostajemo za razvijenim baterijskim zemljama za desetak godina, u razvojnom smislu. Međutim, u Sloveniji imamo odlično znanje iz oblasti hemije, Hrvati i Rimac imaju odličan inženjering, Srbi imaju tradiciju, prirodne resurse i proizvodnju baterija, a Mađari su najveći proizvođač Baerovih ćelija, ali im nedostaje sve što imaju Slovenci, Hrvati i Mađari. Međutim, uz saradnju u regionu, ovaj region bi mogao postati daleko najveći i najuspešniji baterijski region, barem u Evropi, ako ne i šire.
Lemež je zaključio i ovom tvrdnjom i željom zatvorio prvu baterijsku konferenciju u Beogradu.
„Na početku baterijske konferencije priložili smo i broj 1. Ovo je jasan znak da ćemo nastaviti sa organizacijom baterijske konferencije. Zaista imamo veliki potencijal u regionu i jedan od najvećih uspeha konferencije – bar za mene – je to što su se različiti stručnjaci iz zemalja učesnica sreli i odmah pronašli zajedničke tačke na kojima bismo mogli da radimo zajedno. Nadam se da ovo nisu samo reči i da će neki zanimljivi zajednički projekti uskoro zaživeti u stvarnom životu. Vidimo se sledećeg proleća na Drugoj konferenciji!”, završio je Lemež.
