Predlogom zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu, koji je Vlada dostavila Skupštini na razmatranje, projektovani su prihodi oko 2.346 milijardi dinara, rashodi oko 2.660 milijardi dinara, a fiskalni deficit je tri odsto ili 314 milijardi dinara.
Predviđeni budžetski deficit je oko 268 milijardi dinara, a ukupani fiskalni deficit od 314 milijardi biće 51 milijardu dinara viši nego ove godine.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Betu da je deficit od tri odsto na granici prihvatljivog iznosa.
“Taj deficit je prethodnih godina bio niži, međutim treba imati u vidu vreme u kome se nalazimo, pandemiju i rat u Ukrajini, ali ključni razlog za to su planirane investicije za Ekspo”, rekao je Savić.
Dodao je da će ta ulaganja predstavljati veliki finansijski napor, ali da ne bi to trebalo posmatrati sa zabrinutošću, posebno što je učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) 47,5 odsto, a što je u ovom vremenu dobar rezultat u odnosu na druge zemlje.
“Važno je da javni dug Srbije ne ide više od toga i treba pokušati da se naredne godine spusti”, rekao je Savić.
Ocenio je da investicije u Ekspo ne bi trebalo da naprave problem jer su troškovi planirani, mada je verovatno da će biti i neplaniranih. On je rekao da se nada da je dopuštanjem rasta deficita, predviđen rast troškova za gradnju objekata za Ekspo, pa zbog toga ne bi trebalo da bude iznenađenja. Naveo je da se “došlo caru do duvara, pošto su ranije prognoze o troškovima za Ekspo bile značajno niže”.
“Ipak ne treba isključiti ni tu mogućnost da troškovi budu veći od projektovanih. Ko je mogao da veruje da će cena gasa da skoči za Nemačku sa 150 dolara za 1.000 kubnih metara na 450 dolara. I nama je povećana cena gasa uprkos povoljnijem obračunu preko naftne formule, niža je nego u Nemačkoj, ali je skočila”, rekao je Savić.
Naveo je da živimo u takvom vremenu da je sve moguće i da Srbija ne može da utiče na cenu nafte i gasa, ali da država mora da vodi računa. Predlogom budžeta je planirano da rast BDP 2025. godine bude 4,2 odsto, javni dug 47,5 odsto BDP, a inflacija 3,5 odsto. Od poreskih prihoda očekuje se 1.985 milijardi dinara, od neporeskih 325 milijardi dinara, a od donacija 35 milijardi dinara.
Najveće prihode državnoj kasi trebalo bi da donese porez na dodatu vrednost u iznosu od oko 1.056 milijardi dinara, zatim porez na dobit od oko 258 milijardi dinara i akciza oko 420 milijardi dinara.
Za plate zaposlenih u javnom sektoru predviđeno je 588 milijardi dinara, a za penzije 267 milijardi dinara. Planirana kamata na javni dug je 220 milijardi dinara, skoro isto koliko i za sve subvencije iz republičkog budžeta.
Za podsticaj poljoprivredi predviđeno je 116,4 milijarde dinara, a za kapitalne investicije država planira da sledeće godine iz republičkog budžeta potroši 612 milijardi dinara, što je za 7,5 odsto više nego ove godine.
Za rudarstvo i energetiku planirane su subvencije od 13,4 milijardi, a u privredi, gde se najveći deo odnosi na subvencije investitorima, 27 milijardi dinara.
Deficit tekućeg računa, nakon rasta na 4,4 odsto BDP-a u 2024. godini, dodatno će se povećati na 5,2 odsto BDP-a, pre svega kao posledica nastavka bržeg rasta uvoza od izvoza. Trošak kamata će sledeće godine biti za 19 odsto veći nego ove godine, pa će za otplatu kamata i pratećih troškova zaduživanja u 2025. godini Srbija izdvojiti više od 220 milijardi dinara, što je oko 1,88 milijardi evra.
Od te sume za otplatu kamata za kredite uzete u inostranstvu potrošiće se 126,54 milijarde dinara.
