U ponedeljak, 9. oktobar u 19 sati u Domu omladine Beograda, sali Amerikana nastavlja se ciklus tribina Filozofsko-terapeutske edukacije u organizaciji Doma omladine Beograda (DOB) i Udrženja “Filosofski vrtovi“ ,Predavač je prof. dr Dobrivoje Stanojević, redovni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu
Kada se povede razgovor o formi, neminovno se postavlja pitanje o vremenu. Još su stari srpski kritičari podvlačili da ono što čini neprolaznost jednoga dela jeste upravo njegova forma. Sadržina se uglavnom ponavlja. Kroz pitanja i kroz putokaze i duboline sadržine, vremena i forme pokušaćemo odgonetnuti odgovor na ovo po sve zanimljivo pitanje, između ostalog, o privlačnosti pesničkog jezika i jezika uopšte. Naravno, pošto je tema srpska književnost, kroz pojedine, bilo stihove, bilo prozne retke, konkretno ćemo naslućivati suštinu forme i njenu filozofičnost pojedinih tekstova. Ima li teksta bez forme? Ako je odgovor da, ima li onda stila bez forme? Ima li čoveka kao takvoga?
Prof. dr Dobrivoje Stanojević je redovan profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, na katedri za novinarstvo i komunikologiju. Doktorirao je na temu „Stilski i retorički postupci u romanu Zlatno runo Borislava Pekića”, što će samo pokazati njegovo kasnije opredeljenje za stilistiku, retoriku i javni diskurs (predmete koje predaje). Objavio je mnoge naučne radove, štogod iz oblasti medija i novinarstva, politika („Retorika i politika“, „Mediji i načela dijaloga“ itd.), štogod iz oblasti savremene književnosti (o Miodragu Bulatoviću npr.). Dugo godina bio urednik Književne tribine Doma kulture Studentski grad. Pored stručnih radova bavi se i umetnošću. Dobitnik je nagrade za književnu kritiku ,,Milan Bogdanović” (2012) i pesničkih nagrada: Zlatna struma, Smederevski Orfej itd.
FILOZOFSKO-TERAPEUTSKE EDUKACIJE
Tradicija filozofskih učenja o duši/psihi je poučavala i sintetizovala mnoga iskustva i znanja o čoveku, odnosu pojedinca prema sebi; o vrednovanju i prevrednovanju smisla života pojedinaca, grupa i zajednica, odnosno istine i laži u čovekovom govoru; kao i znanje o idejama dobrote, lepote i pravde, koje usmeravaju njegovo ponašanje. Mnoge su savremene discipline preuzimale ta saznanja, ali u drugačijem kontekstu u odnosu na izvore iz kojih su potekla, kao i sa izmenjenom terminologijom. Naučnost novih disciplina, ma koliko bila društveno korisna, nije uspela da inkorporira filozofske i duhovne pristupe, danas izuzetno potrebne savremenom pojedincu. Terapeutika, u smislu „brige“ za čoveka je suština i smisao filozofskog govora i „nagovora na filozofiju“ (Aristotel).
Filozofija kao „fronesis“ (praktična, komunikaciona mudrost i veština življenja) i „paresija“ kao vrsta i način govora, kao i filozofska „askesis“ (vežba), sve one ukazuju na složenu specifičnu dinamiku ljudskog iskustva. Program rada će uključivati nedovoljno poznate filozofske tekstove istaknutih autora. S obzirom da je danas trend da se gubi u obrazovanju i kulturi filozofsko obrazovanje i da se svodi na minimum, da se gubi njegova praktična vrednost, cilj ovih edukativnih seminara je da se vrati „izgubljeno“ znanje novim generacijama i u formi koja je njima potrebna, da bi one očuvale kontinuitet filozofskih praksi. Filozofska terapeutska škola bi bila ona karika koja povezuje antičko helenističke sadržaje, ranohrišćanske, rane renesanse (preporoda), moderne, i savremenih terapeutskih istraživanja mnogih disciplina. Paradoksalno, što se više humanističkih disciplina, fragmentacijom, distanciraju od filozofije i duhovnosti, na drugoj strani se prepoznaje značajan talas popularnosti filozofskog načina rezonovanja i njegove epistemologije – u pokušaju da se osmisli fragmentisana duhovna slika sveta prepuna netolerancije, agresivnosti i sumnjivih životnih vrednosti.
Udruženje “Filosofski vrtovi” osnovano je sa sledećim ciljevima: razvijanje veština neophodnih za očuvanje mentalnog zdravlja, trening ljudskih odnosa, psihoterapeutsko savetovalište, organizovanje filosofske škole tipa “obrazovanje za život”, usluge supervizije u projektima filozofskih savetovališta, filozofa praktičara, filozofa terapeuta, obrazovanje za demokratiju kao lični i kolektivni stav, organizovanje podrške obrazovanju žena žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja i odnosima u porodici, organizacija stručnih skupova i radionica, objavljivanje i prevođenje knjiga, saradnja sa Univerzitetima i stručnim udruženjima u zemlji i inostranstvu koje se bave brigom za mentalno zdravlje.
