Bivši predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Zаpаd na slučaju Kosova stvorio zаkonski presedаn nа koji se ruski predsednik Vlаdimir Putin dаnаs pozivа kada pripaja delove drugih država.
U autorskom tekstu za američki dvomesečnik Nešenel intrest (The National Interest), Tadić je naveo da se Zapad “trudi da ubedljivo odbaci” optužbu Putina da je “takozvani Zapad pogazio princip nepovredivosti granica, a sada po sopstvenom nahođenju odlučuje ko ima pravo na samoopredeljenje, a ko ne”.
“Kada je etnički albansko rukovodstvo srpske pokrajine jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, većina država Zapada je odmah priznala Kosovo kao državu. Povelja UN, koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet njenih članica, jednostavno je ignorisana”, napisao je Tadić u časopisu posvećenom međunarodnim odnosima.
U tekstu “Anatomija aneksije: Kako je presuda Međunarodnog suda pravde iz 2010. destabilizovala međunarodno pravo u korist Putina”, Tadić je naveo da za ruskog lidera to “rezanje teritorija” drugih nacija počinje sa Kosovom, koje je “konstantno citirano kao presedan u priznavanju ili pripajanju Južne Osetije, Abhazije, Krima, a sada i najnovijih regiona u istočnoj i južnoj Ukrajini”.
“U doba zapadnog intervencionizma nakon Hladnog rata, princip teritorijalnog integriteta nikada nije dosledno primenjivan. Umesto toga, primena ovog principa bila je uslovljena prijateljstvom: da li Zapad više voli one koji stoje iza pokušaja secesije ili one od kojih pokušavaju da se otcepe. Nažalost, ta nedoslednost je lišila međunarodno pravo njegovog autoriteta, stvarajući svet u kojem jednostrano proglašenje promena granica postaje dozvoljeno”, naveo je Tadić.
Tadić, predsednik vanparlamentarne Socijaldemokratske stranke, ukazao je i da “nikada nije razjašnjeno po kom osnovu” Kosovo predstavlja “jedinstven slučaj” koji ne predstavlja presedan za druge koji teže nezavisnosti, što su tvrdili neki zapadni političari.
“Ovo nije prošlo test fazu. U roku od nekoliko meseci (od proglašenja kosovske nezavisnosti), Rusija je priznala Abhaziju i Južnu Osetiju, secesionističke regione u Gruziji koji su proglasili nezavisnost više od 15 godina pre toga”, naveo je.
Dodao je da je tri secesionističke regije malo toga razdvajalo, a mnogo povezivalo, budući da su Abhazija, Kosovo i Južna Osetija bile autonomne regije unutar socijalističkih republika u komunističkim blokovima, da je svima oduzeta autonomija raspadom Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, i da su svi proglasili nezavisnost na osnovu toga što su štitili etničku manjinu (Ruse i Albance) od matične države.
“Glavna razlika je bila u onima koji ih priznaju: Rusija na jednoj strani, SAD i gotovo svi njihovi saveznici u NATO-u na drugoj”, napisao je predsednik Srbije od 2004. do 2012. godine.
Naveo je da to ne znači da su tačne Putinove današnje tvrdnje o neonacističkom genocidu nad etničkim Rusima ili da hiljadugodišnje istorije treba da budu osnova za granice ili da su opravdani referendumi za pridruživanje Rusiji u četiri ukrajinska regiona.
“Ono što to znači, međutim, jeste da je Zapad taj koji je otvorio vrata kroz koja bi Putin prošao. Nusproizvod ove epizode je bio možda i štetniji. Kosovo nije samo otkrilo da Zapad misli da bi trebalo da postoji jedan skup međunarodnih pravila za njih, a drugi za sve ostale, takođe je dovelo do savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde koje je ugrozilo kamen temeljac međunarodne pravne arhitekture, teritorijalni integritet”, napisao je Tadić.
Dodao je da “tek počinju da se provlače kroz međunarodni poredak destabilizujući efekti” savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde (MSP) iz 2010. godine, da Deklaracijom o proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine nije prekršeno međunarodno pravo.
“Kosovski presedan i potonja presuda MSP ne samo da imaju implikacije na međunarodnu zajednicu, takođe daju dozvolu svakoj grupi koja želi da se otcepi. Sa globalnom nestabilnošću u porastu, ovo će postati sve opasnije”, ocenio je Tadić.
Tadić je dodao da će “pokušaji secesije postati češći” i da će se države “verovatno okrenuti više ka unutra” u trenutku kada bude potrebna globalna saradnja.
“Na kraju krajeva, secesionizam ili aneksija su regresivni odgovori na pitanje multietničkih država. Ako želimo da vratimo neki privid stabilnosti u naš sve fraktivniji i decentralizovaniji svet, moramo se vratiti principu teritorijalnog integriteta”, naveo je.
Tadić navodi da postoji “jednostavno rešenje” i predlaže da zapadne države povuku priznanje Kosova, ukazujući da bi time potvrdile da se princip teritorijalnog integriteta primenjuje u svim vremenima i svim kontekstima.
“Ovo možda neće zaustaviti one poput Putina, ali bi uklonilo njihovo opravdanje za ilegalno otimanje teritorije, dok bi prigušilo uspavane secesionističke snage širom sveta koje će se hraniti budućom nestabilnošću. Ipak, iako je praktično jasno, a njegove koristi su same po sebi očigledne, zapadno priznanje greške je verovatno koliko i to da Rusija glasa za afirmaciju teritorijalnog integriteta Ukrajine”, dodao je Tadić.
