Danas je Sveti Stefan, veoma poštovan praznik i česta slava kod srpskog naroda. U crkvenim spisima poznat je i kao Prvomučenik Stevan, jer je prvi koji je stradao za hrišćansku veru.
Sveti Stefan je je bio Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prozvan je arhiđakonom jer je prvi od sedmorice koga su rukopoložili sveti apostoli i postavili u službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Snagom svoje vere činio je mnoga čudesa.
Prvi je stradao za veru hrišćansku, i tako je nazvan i Prvomučenik Stevan. Kao propovednik u Jerusalimu, kamenovan je do smrti. Njegovo telo tajno je uzeo i sahranio jevrejski knez i potajni hrišćanin Gamalil.
Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u svetom pismu Novog zaveta.
U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećajući na reči zakona i proroka Starog zaveta, dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.
Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svoji jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom.
Tako su narodne duhovne strešine protiv Svetog Stefana pobunile narod. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje.
Na suđenju Sveti Stefan je odlučno i razložno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem.
No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i narodne polavare. U tom uzavrelom trenutku, Arhiđakon Stefan pogleda u nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima: „Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga.“ To je razjarilo sve njegove sudije te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše kamenjem.
Među prisutnim mučiteljima bio je i Stefanov rođak Savle, koji je kasnije, iskreno se pokajavši, spoznao istinu o Gospodu Isusu Hristu, primio njegovo učenje i sveto krštenje, i ostatak zemaljskog života proveo propovedajući, kao apostol Pavle, jevanđeljsku istinu, šireći Hristovu reč i osnivajući crkvene zajednice.
A toga dana, kada su Jevreji kamenovali arhiđakona Stefana, stajala je podaleko, na jednoj uzvišici Presveta Bogorodica, sa svetim Jovanom Bogoslovom, gledajući mučeništvo ovog prvog mučenika za istinu njenog Sina i moleći se usrdno Bogu za njegovu dušu.
Poslednjereči svetog arhiđakona Stefana su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“.
Samim primer mučeništva i bezpogovornog stradanja, arhiđakon Stefan je dao i, dan danas, daje primer svim hrišćanima. Njegov primer najbolje objašnjava reči da je „krv mučenika seme Crkve“.
Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine Gospodnje.
ŠTA ČINITI NA PRVOJ SLAVI PO BOŽIĆU?
Mnoštvo je narodnih običaja i verovanja o Stevanjdanu.
Najvažniji posao danas je iznošenje božićne slame iz kuće. Slama se ne baca, već stavlja, radi roda i napredovanja, u raklje voćnog drveća, pčelinjak ili privredne zgrade.
Veruje se da božićna slama ima plodotvornu moć i da štiti od grada.
Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave, i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom itd.
Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi.
Kult Svetog Stefana Prvomučenika je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom.
Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje.
