Poznati srpski genetičar, prof. dr Miodrag Stojković, kaže da nije iznenađen otkrićem plastike u majčinom mleku. Ne bi ga čudilo da neka buduća istraživanja pokažu da plastike ima i u ljudskom mozgu, bubrezima, jetri. Najviše ga brinu nano čestice plastike koje ulaze u ljudsku ćeliju i mogu izazvati ozbiljne bolesti.
Doputovao je iz Hong Konga, gde je držao predavanja, a zatekli smo ga u rodnom Leskovcu, u specijalnoj bolnici za lečenje steriliteta “Spebo MEDICAL” u Leskovcu, čiji je osnivač.
O nedavnom naučnom otkriću plastike u majčinom mleku Stojković kaže da je “vest uznemirijuća, ali ne i iznenađajuća”.
“U naučnoj publikaciji koji dolazi iz Rima, jasno je definisano da majke nisu bile direktno izložene uticaju plastike, što mi ne možemo više da kontrolišemo. Nakon betona i čelika, plastika se najviše proizvodi na ovom svetu, 60 osto proizvoda oko nas je upravo od plastike. Ima je u vazduhu, vodi, zemlji i lancu ishrane. Ta plastika, u ovom slučaju, mikro plastika je svuda oko nas”, ističe Stojković.
Po njegovim rečima, posle svakog ciklusa pranja veš mašine u kupatilu stvara se oko 700 hiljada čestica mikro plastike.
“Nedavno je dokazano da je mikro platika u placenti, proizvodnja plastike raste, a samo 11 procenata se reciklira”, opominje genetičar svetskog renomea.
Stojković ističe da ga posebno brine ono što naučnici ne mogu da okriju i vide , a to je nano plastika, za koju se sumnja da ima katastrofane posledice na genetički razvoj.
” Za nas koji se bavimo vantelesnom oplodnjom, lečenjem steriliteta, taj uticaj mikro i nano plastike je jako bitan. Izgleda da je sve u redu, a opet, ako nema trudnoće, pstavlja se pitanje. zašto se nije desila. Jedan od odgovora je i zbog načina života, uticaja sredine. Uradili smo kompletan genetski profil ljudskih embriona i videli da veliki broj gena, nažalost, “poludi” od uticaja mikro i nano plastike i ima takozvane okidače. Da li će to biti sterilitet, šećerna bolest, autizam, alchajmer i parkinson, to je drugo pitanje. Međutim, na genetskom potpisu se vidi da su ti embrioni predodređeni da u određenom trenutku, u starosti, obole od nekih bolesti. To je i odgovor na pitanje kako se ta bolest desila iako niko u porodici ranije nije bolovao”, ističe Stojković.
Dodaje da nauka o uticaju mikro i nano plastike na zdrvlje ljudi još ne zna mnogo.
“Bili smo prvi u svetu koji su objavili studiju i to radeći na ljudskim ćelijama, ali je to još uvek daleko da bismo znali koliko je zaista štetno. A to je bitno, da bi oni koji donose pravila znali. Nažalost, mi i dalje koristimo mikro plastiku svakodnevno i u terapeutske svrhe. Služi kao potpora za neke lekove, čak i u pedijatriji”, upozorio je prof. dr Miodrag Stojković.
