Staro selo “Sirogojno” već nadaleko čuveno i van granica naše zemlje, nije samo poznato među turistima već i među radnicima iz kulture koji se upravo na ovom prostoru odlučuju da naprave koncert, izložbu ili sam prostor posluži za snimanje kadrova nekog filma.
Radno u ovom prostoru bilo je ovih dana kada je ekipa niške City Grupe snimala nekoliko scena za dokumentarni film koji se priprema povodom 130 godina, od početka organizovanog turizma na Zlatiboru. Kako film sadrži dokumentarni deo ali i igrane scene Staro selo Sirogojno idealno je mesto da se baš ovde snime scene koje će dočarati stari Zlatibor, uveren je reditelj Vladimir Ristić.
Ovo jedinstveno selo – muzej nalazi se na dvadeset kilometara od centra Zlatibora.
Staro selo Sirogojno na najbolji način prikazuje arhitekturu, organizaciju samih zdanja, način života i rada meštana brdsko – planinskih predela dinarske regije, koji su od davnina naseljavali ove krajeve.
Danas Zlatibor broji mnogo više meštana, prirodnim rastom brojem stanovništa i sve je više onih koji iz svojih prvobitnih gradova odlučuju da na Zlatiboru nastave svoj život, odlučujući se za rad u turizmu – kao jednu od najrazvijenijih grana privrede u ovom delu Srbije.
Kompleks Staro selo “Sirogojno” se prostire na pet hektara i ima 50 objekata. Interesantno je da svi ovi objekti nisu od davnina tu i bili već su preseljeni, tj. donet iz obližnjih sela. Mnogi turisti koji dođu i ne znaju da je ovo selo zapravo zidano u novije vreme, jer je toliko verodostojno da je svima neverovatno da su današnji graditelji uspeli da dočaraju taj stari duh Zlatibora kome se teži.
Svaka od kuća ponaosob ima svoju izložbenu postavku sa posebnom tematikom. Brojni turisti rado zaviruju u ove prostorije jer se obilaskom stiče prava slika života naših predaka.
Staro selo “Sirogojno” sastoji se od nekoliko celina: I domaćinstvo, II domaćinstvo, Privredni deo, Čobanski stan
Zanatske radionice i Učionica.
Kompleks crkve Svetih apostola Petra i Pavla iz XVIII veka i Muzeja na otvorenom stavljeni su pod zaštitu zakona kao kulturno dobro – spomenik kulture od izuzetnog značaja a 2013. godine Muzej je proglašen za ustanovu kulture od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Krčma koja je smeštena u samom selu, posebno oslikava i donosi “ukus” Zlatibora. Kroz kušanje starih srpskih jela stiče se onaj pravi užitak boravka na Zlatiboru. Sva hrana u ovoj krčmi spravlja se na tradicionalni način a u ponudi su ovdašnji specijaliteti: sir, kajmak, pršuta, heljdopita, pogačice od crnog brašna i brojna kuvana jela, pečena jagnjetina, pasulj prebranac, jagnjeće sarmice, razne pite i kolač „staro selo“. Kako ovome i priliči, uz ova jela služe se tradicionalna pića, nema stranih, skupih brendova samo domaće.
U svetu je ovakav prvi muzej na otvorenom napravljen u Švedskoj još 1891. godine što je dalo ideju našim graditeljima da naprave sličan sa našom tematikom. Sam proces izgradnje i prenošenja, postavljanja i rekonstrukcije zlatiborskih brvnara u „Starom selu“, započet je prema projektu arhitekte Ranka Findrika i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture 1980. godine. Inicijativa je potekla od organizacije domaće radinosti iz Sirogojna i ostvarena je upornošću Dobrile Vasiljević-Smiljanić, angažovanjem etnologa Bose Rosić, nadležnih republičkih institucija i mnogobrojnih saradnika.
U ovom selu koje je izvan otvorenog muzeja živi oko 600 meštana i oni su uglavnom okrenuti poljoprivredi i turizmu. Dame pletilje iz ovog kraja poznate su po svom umeću širom sveta a njihovi proizvodi nose se na mnogim meridijanima.
Zlatibor može da se pohvali sa više od 1.350.000 noćenja godišnje koji se ostvare na Zlatiboru, od tog broja mnogi su na Zlatibor došli da uživaju uprirodi, prošetaju ali i osete onaj stari duh koji je kroz Staro selo Sirogojno Zlatibor zadržao. Dođite i uživajte…
Tekst je deo projekta “Zlatiborska sela”, koji je sufinansiran od Opštine Čajetina, na osnovu konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji te opštine za 2022. godinu.
