Od akutnih leukemija godišnje u Srbiji oboli više od 300 pacijenata, ali u državi nedostaje donora trombocita i matičnih ćelija, kao i novih lekova kojih u Srbiji nema 30 godina, saopštilo je danas Udruženje za borbu protiv akutnih leukemija “Leuka”.
Akutne leukemije ili rak krvi predstavljaju maligne bolesti ćelija krvi i koštane srži i postoje dva osnovna tipa – akutna limfoblastna leukemija i akutna mijeloidna koja ima najnižu stopu preživljavanja među leukemijama koje se javljaju kod odraslih.
To udruženje navodi da se procenjuje da će oko 26,6 odsto pacijenata preživeti pet godina nakon dijagnoze, kao i da od akutne mijelodne leukemije može da oboli svako, ali je relativno neuobičajena pre 45. godine života.
Načelnica odeljenja za akutne leukemije Klinike za hematologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije Ana Vidović kazala je da u Srbiji 30 godina nisu uvedeni novi lekovi za lečenje akutne leukemije.
Navela je da se pacijenti leče konvencionalnom terapijom prema preporukama Evropske leukemijske komisije, ali da je kod bar trećine pacijenata neophodna primena drugih lekova koji su, prema njenim rečima, registrovani u Agenciji za lekove, ali nisu na pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Predsednik udruženja “Leuka” Predrag Slijepčević kazao je da je to udruženje osnovalo bazu davalaca trombocita koja pokriva više od 50 odsto potreba za obolele od leukemije u Beogradu i delimično u ostatku zemlje, ali da taj broj nije dovoljan.
“Takođe, određeni inovativni lekovi još uvek nisu prepoznati od strane zdravstvenog sistema i nadamo se da će i oni uskoro biti uvršteni na pozitivnu listu”, rekao je Slijepčević.
Udruženje je u saopštenju navelo da u Srbiji dugi niz godina postoji loša tradicija zaobilaženja teme donorstva na svim nivoima, i da prema trogodišnjem istraživanju “Leuke”, 85 odsto građana nije imalo nikakva saznanja o potrebi za trombocitima i matičnim ćelijama.
Istraživanje je pokazalo i da je 14 odsto ispitanika čulo, ali nisu znali da objasne čemu služe, dok je jedan odsto znalo i njih su većinom činile osobe koje su u bliskom okruženju imale obolelog od leukemije.
