Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Gordana Čomić ocenila je danas da Holokaust i genocid iz Drugog svetskog rata svedoče o sistematskim i masovnim ubistvima ljudi koji su proglašeni nepoželjnim članovima društva.
Čomić je, povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, istakla da su u logorima smrti na najbrutalniji način stradali čitavi narodi – Jevreji, Romi, Srbi i drugi slovenski narodi.
Nevine žrtve, među kojima su bila i deca, smatrane su nižom rasom i predviđene za „konačno rešenje“ i na teritoriji Nezavisne države Hrvatske i zbog toga su mučene i najsvirepije ubijane, navela je ministarka.
Prema njenim rečima, stravično stradanje našeg naroda u Drugom svetskom ratu upozorava na to da netrpeljivost prema ljudima druge vere ili nacije i urušavanje njihovog dostojanstva i sloboda vodi najvećem zlu koje ljudsko društvo može doživeti.
Ona je rekla da je neobjašnjiva zverstva koje je čovek počinio u ime „svetlije“ budućnosti teško danas razumeti, kao i opravdati one koji su zatvarali oči pred njima, nadajući se da ih takvo zlo neće sustići.
U društvu opterećenom prošlošću i istorijskim sukobima, naša moralna dužnost je da se sećamo svih nevinih žrtava, da ne zaboravimo slobodarsku istoriju i borbu, istovremeno negujući duh tolerancije i zajedništva među novim naraštajima, poštujući drugu versku ili nacionalnu pripadnost, naglasila je ona.
Čomić je poručila da Srbija neguje kulturu sećanja na žrtve Holokausta i genocida i dostojanstveno sećanje na stradale, a u suprotnom istorija će se ponoviti u svom najstrašnijem obliku.
Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu obeležava se u Srbiji svake godine 22. aprila.
Ovaj dan je posvećen sećanju na Srbe, ali i Rome i Jevreje, koji su stradali u masovnim zločinima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.
U noći između 21. i 22. aprila 1945. godine dve grupe sa više od 1.000 logoraša pokušale su da se probiju iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac, a spasilo se samo njih 91.
