Istraživanje Cerjanske pećine nedaleko od Niša, čiju starost geolozi procenjuju na više od dva miliona godina, nedavno je nastavljeno na njenom četvrtom kilometru, u delu koji je nazvan Dvorana blokova.
Speleovodič i čuvar Cerjanske pećine Nebojša Petrović je za agenciju Beta izjavio da je šestočlana ekipa geologa, speleologa i njihovih asistenata imala zadatak da proveri postojanje novih pećinskih kanala i da ih mapira.
„Mi smo sada snimil i pozicionirali pravce tih kanala. Medjutim, bili smo vremenski ograničeni, a brojčano slabi da bi nastavili da istražujemo. U tom delu se kroz blokove prolazi u vis i mi smo se podigli u odnosu na dno pećine za nekih 30-tak metara. Videlo se da i dalje ima prostora za probijanje ka nečem novom“, izjavio je Petrović.
On je podsetio da je dužina Cerjanske pećine 7.130 metara, a posetiocima je omogućeno da vide ukupno 2.200 metara pećinskih kanala i dvorana.
Petrović je podsetio da je Cerjanka ili Provalija, kako je meštani tog kraja zovu, jedna od retkih neuredjenih pećina na jugu Srbije koju gradjani mogu da obidju, pod uslovom da su dovoljno fizički spremni za jedan takav poduhvat.
„Sve ove druge uredjene pećine, to je nešto što je lepo videti, ali to vam je kao kad šetate našim kejom ili promenadom u Vrnjačkoj Banji. To je nešto gde se samo prodje, prošeta i vidi se. U Cerjanskoj pećini treba dati sve od sebe, pružiti svoj maksimum i videti lepote koje se nagradjuju“, istakao je Petrović.
Cerjanska pećina važi za jednu od najlepših pećina na Balkanu, a pored stalaktita, stalagmita, talasastih draperija, kristalnih cvetova i pećinskih korala, ima i heliktite.
Oni prkose zakonima prirode i zemljinoj teži, pošto se pružaju u svim pravcima, pa neki od njih izgledaju kao kaktusi.
Pećina je pod zaštitom države od 1955, a Zavod za zaštitu prirode je 1998. proglasio prirodnim dobrom prve kategorije.
Za posetioce je otvorena 2000. godine, a može se obići samo uz specijalnu opremu i u pratnji speleovodiča Direkcije za izgradnju grada Niša, kojoj je povereno upravljanje pećinom.
