Smederevo, sve omiljenije među domaćim turistima

Smederevo je jedini grad u Srbiji koji je podignut sa namerom da bude prestonica. Despot Đurać Branković zaista se pobrinuo za gradioznost, podižući moćnu prestonicu po ugledu na vizantijske. S obzirom da je bio jedan od najobrazovanijih evropskih vladara, u gradu se nalazila bogata biblioteka, na despotovom dvoru napisane su 24 knjige,pisana je duhovna muzika, izvođene predstave, piše turistički blog Putoljub. 

Smederevu smo posvetili jedan dan obilaska. Ono što bih izdvojila za vas, a što je vredno obilaska, pobrojala sam dole.

Šta videti:

1.Tvrđava

Tvrđava je znamenitost oko koje se razvija priča vezana za Smederevo. Jako moćno utvrđenje koje zauzima veliku površinu. Mogu samo da zamislim koliko je ljudstva i snage bilo potrebno da se izgradi ovakva moćna tvorevina na ušću  reke Jezave u Dunav.

Da bi je sagradio,Đurađ je morao da ima dozvolu sultana koju je skupo platio. Prema nekim izvorima, obećao je da da ćerku Maru u harem.

ulaz u Mali grad

Građena je tolikom brzinom da su njeni graditelji umirali od iznemoglosti.Njima je bilo nametnuto gradozidanije, a podanici su morali da daju namet i u jajima (za vezivni materjal) , pa je u okolini zavladala glad.Nije ni čudo što su Đurđevu ženu nazvali prokletom, neko je morao da bude kriv za toliki kuluk (Prokleta Jerina).

vodeni rov oko Malog grada

Bila je druga žena despota Đurđa Smederevca , Grkinja-Irina Kantakuzin, tudjinka, pa samim tim i daleka srpskom narodu. Nije retkost u srpskoj,a ni u drugim svetskim istorijama, da se za sve poraze i stradanja okrivi jedna žena! Govorilo se da je izgradnja grada samo njen hir, da noću u postelji proždire mlade momke a zorom im odseca glave,da je u tvrđavi zakopala silna blaga i da pod njenim nogama sagori trava na mestu gde je stala. Istina ili ne tek ovoliki grad sagrađen je jako brzo. Kada se nađete međ zidinama i sami ćete se zapitati kako su imali sredstva za ovako nešto.

I Grci i Dubrovčani trgovali su sa Smederevom. Ovde se mogla naći najfinija roba, poput one na evropskim dvorovima. Za bogatstvo despota Djurdja nadaleko se čulo. Kažu da je deo blaga ostavio na čuvanje Dubrovčanima i po Evropi i da bi danas sa tim blagom (kada bi joj se vratilo), Srbija mogla da otplati sve svoje dugove.

Grad je imao trougaonu osnovu i sastojao se od Malog i Velikog grada.

maketa Smederevske tvrđave

Mali grad je u stvari bio vladarski dvor i vojno utvrđenje ojačano snažnim odbrambenim zidovima. Dvor ili „polata“ imao je prostranu dvoranu za audijencije gde su se potpisivali ugovori i povelje.Upravo je ta dvorana imala prozore zastakljen crvenim murano staklom i gledala je na Dunav.Njih je Đurađ naručio specijalno iz Venecije.

Despot je u Smederevu ustanovio sedište posebne vlasti i kovnicu novca.

Istorija na ovim mestu još uvek živi – grobnica plemkinje sa srednjovekovnim nakitom iskopana je 2012. godine. Taj nakit možete videti u muzeju grada Smedereva.

Đurađ Branković i njegova porodica

2.Karađorđev dud

Drugo mesto za obilazak koje bih vam preporučila je Karađorđev dud, gde su Turci predali ključeve grada našem voždu 1805. i tako simbolički proglasili Smederevo za prestonicu po drugi put. Možda će vam ovo, već skoro suvo stablo predstavljati iznenađenje kad ga vidite,ali izračunajte koliko samo ono ima godina.⠀

Karađorđev dud

3.Muzej Smedereva

Muzej Smedereva je zavičajnog tipa. Posetom ovom muzeju zaokružujute svoje znanje o istoriji grada.⠀Ulaznica košta 130din, a o radnom vremenu se možete obavestiti na sajtu TO Smederevo.

zaostavština Milana Jovanovića Stojimirovića

Najviše utiska na mene su ostavile maketa Smederevske tvrđave, jer upravo tako možete videti koliko je velika zapravo, potom naušnice nađene u tvrđavi koje bi i sada bile posebne i skupocene, skulptura proklete Jerine, monoksili u lapidarijumu muzeja.

Imali smo sreće da prisustvujemo još jednoj, dodatnoj izložbi, zaostavštini Milana Jovanovića Stojimirovića, i upravo na slici gore možete videti neke od predmeta iz te zbirke.

4.Glavni gradski trg i Crkva sv-Đorđa

Crkva Sv.Đorđa i glavni trg su lepši leti. Pored hladnoće koja nas je dočekala,nije vaš bilo prijatno šetati. Čak je i šetališna ulica Kralja Petra bila pusta.Blizu je i Vinski grad, ali nažalost zbog cele situacije, nije se moglo kupiti vino.

Crkva sv.Đorđa

5.Vinski grad

Vinski grad zamišljen je kao prodavnica u buradima u centralnoj gradskoj zoni. Verovato je pre epidemije dobro radio, sada ni jedno bure-trafika nije bilo otvoreno.

Vinski grad

6. Dunav

Dunav je žila kucavica Smedereva. On se ne može preskočiti.Na samom kraju šetališne zone,kada se spustite niz ulicu Kralja Petra, eto Dunava. Kada je lepo vreme, uverena sam da je divno uživati na njegovim obalama.⠀

pored Dunava

7. Vila Zlatni Breg

Poznatija je kao letnjikovac dinastije Obrenović,a nalazi se na 4 kilometara od centra Smedereva, u naselju Plavinac.

vila Zlatni Breg-Smederevo

Godine 1829.godine, knez Miloš Obrenović, osnivač dinastije Obrenović, kupio je ovde imanje sa vinogradom od izvesnog Turčina Muhameda.U početku tu je sagrađen skroman objekat, ali je u vreme  kralja Milana i kraljice Natalije sazidana vila, uređena po željama kraljice.

U letnjikovcu je kraljevski par priređivao zabave i okupljao poznate umetnike i književnike. Dolazili su Milan Rakić, Laza Kostić, Milovan Glišić i drugi. Po razvodu kraljevskog para, vila je pripala Nataliji nakon čega je ona angažovala čuvenog dvorskog arhitektu, Jovana Ilkića i načinila pojedine izmene u izgledu vile (Ilkić je, inače, autor zdanja Narodne skupštinu u Beogradu, kao i hotela „Moskva“ i Oficirskog doma – SKC-a).

Za vreme vladavine kraljice Drage i kralja Aleksandra, vila je bila njihovo utočište gde su nesmetano uživali u svojoj ljubavi, osporavanoj od svih. Po njihovom ubistvu, Natalija je vilu poklonila jednom od oficira kraljevske garde, te možda zato  nije ruinirana, kao sve ostale građevine iz vremena Obrenovića.

Malo je sačuvano originalnih predmeta. Mnoge dragocenosti rasute su po celom svetu.

Oko vile se nalazi uređeni dvorski park sa jednim od najlepših pogleda na Dunav i Panonsku niziju.

Vilu možete posetiti od aprila do oktobra u okviru organizovanih poseta.

Treba još napomenuti da je su Branislav Nušić i Sremac jedan deo svog života proveli u ovom gradu. Smederevo je takav utisak na Nušića ostavilo da je zapravo kroz neka njegova dela protkana priča o Smederevu i Smederevljanima. A kuća u kojoj je živela njegova porodica i dalje se koristi. Sada je u njoj pekara.

Smeštaj smo imali u Etno apartmanima Dunav  Smederevo, i jako je dobar, a domaćini su veoma ljubazni.

A ako imate više vremena možete otići do neke vinarije ili probati sir u vinu (vidi ovde).

Pa ako se odlučite da u ovom lepom gradu na Dunavu provedete vikend, nadam se da sam vam pomogla.