Pravoslavni vernici 25. novembra obeležavaju praznik koji je posvećen Svetom Jovanu Milostivom – svecu dobrote, kako ga simbolično nazivaju. Sveti Jovan Milostivi bio je patrijarh Aleksandrijski koji je živeo krajem šestog i početkom sedmog veka.
Rođen je na Kipru u kneževskoj porodici, a od malena je vaspitavan u hrišćanskom duhu. Njegova žena i deca su rano umrli, a on s eposvetio veri. Poznat je po mislosrđu, blagoj naravi, krotosti, čovekoljublju i dobrim delima. Govorio je: Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer je to pravo blagorodstvo“.
Smatrao je da Bog ne može njemu pomoći ako on ne pomogne drugima. Posebno je vodio računa o lekovitom praštanju. Jednom kada je prinosio svoj dar oltaru setio se reči Isusa Hrista – „ako prineseš dar svoj k oltaru i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te“. Setio se da jedan klirik ima loš odnos sa njim, a onda je ostavio darove, prišao kliriku i zamolio ga za oproštaj, a onda se tek vratio oltaru.
Umro je 620. godine u izgnanstvu, bežeći od naleta Persijanaca na Vizantiju. I tada je isticao da se ne neprijatelju ne treba svetiti nego se rukovoditi rečenicom iz Novog zaveta:
„Ko tebe kamenom – ti njega hlebom“.
Sveti Jovan Milostvi smatra se svecem dobrote, pa bi na današnji praznik trebalo biti milostivi prema svakome ko zatraži vašu pomoć. Poruka je da se dobrotom treba rukovoditi i svakog drugog dana.
Ukoliko ste ljuti na nekoga ili ste u svađi, oprostite i vratiće vam se blagostanjem i srećom. Tu je i verovanje da večeras u ponoć izađete napolje, pogledate u nebo, zamislite želju i to će vam se ostvariti.
