Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pozvalo je osnovne i srednje škole da kroz rad sa učenicima obeleže značajan jubilej – 60 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću. Cilj je da se unaprede već stečena znanja o ovoj temi, kao i da se razvijaju interesovanja učenika za čitanje i proučavanje književnog stvaralaštva Ive Andrića.
Pošto je na svim nivoima sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji Ivo Andrić jedan od najzastupljenijih pisaca u programima nastave i učenja za predmet Srpski jezik i književnost, predlažemo školama, odnosno nastavnicima da na prigodan i podsticajan način sa učenicima obeleže ovu godišnjicu, ukazujući pre svega na univerzalnost i visoke umetničke domete Andrićevog književnog stvaralaštva“, navodi se u dopisu školama.
Ministarstvo je preporučilo da se u sklopu takvih obeležavanja izdvoje i na primeren način komentarišu izvodi iz Andrićeve besede „O priči i pričanju“, koje je veliki pisac izgovorio na ceremoniji dodele Nobelove nagrade u Stokholmu, 10. decembra 1961. godine, a koji čitaocima i istraživačima daruju najbitnije ključeve za upoznavanje i razumevanje piščeve poetike.
Nobelov komitet dodelio je Andriću Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje”. Andrić je novčanu nagradu od milion dolara dobijenu osvajanjem Nobelove nagrade u potpunosti poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini.
Ivo Andrić rođen je u Dolcu, kod Travnika 9. oktobra 1892. godine, a preminuo u Beogradu 13. marta 1975. godine. Bio je književnik, doktor nauka i diplomata Kraljevine Jugoslavije.
Odlomak iz Andrićevog govora u Stokholmu.
„U izvršavanju svojih visokih zadataka, Nobelov komitet Švedske akademije rešio je ovog puta da pisca jedne, kao što se kaže, male zemlje odlikuje Nobelovom nagradom koja, merena međunarodnim razmerama, znači visoko priznanje. Neka mi je dopušteno da, primajući to priznanje, kažem nekoliko reči o toj zemlji i dodam nekoliko opštih razmatranja u vezi sa pripovedačkim delom koje ste izvoleli nagraditi.
Moja domovina je zaista „mala zemlja među svetovima”, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore, i to upravo u vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona da svoj odgovarajući prilog. Vaše priznanje jednom od književnika te zemlje znači nesumnjivo ohrabrenje tom prodiranju. Stoga nas ono obavezuje na zahvalnost, i ja sam srećan što vam u ovom trenutku i sa ovog mesta, ne samo u svoje ime nego i u ime književnosti kojoj pripadam, mogu tu zahvalnost jednostavno ali iskreno da izrazim.”
