Savez samostalnih sindikata Srbije(SSSS) organizovao je protest u Leskovcu kome je prisustvovalo više od hiljadu ljudi. Sindikalisti iz cele Srbije prisetili su se borbe za radnička prava koju su započeli čikaški radnici na kraju 19. veka, ali i ukazali na sve veće probleme sindikalnog organizovanja Srbiji, na progon sindikalnih lidera kao i težak život radnika.
Članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) okupili su se na Gradskom trgu u Leskovcu odakle je krenula protestna šetnja do leskovačke Jure. Naoružani pištaljkama i uz pesme Beograskog sindikata oni su u šetnju krenuli da bi podržali radnike ove fabrike za koju važi da je jedna od onih u kojoj se prava radnika najmanje poštuju.
Južnokorejska fabrika u Leskovcu je pre nekoliko godina privukla pažnju javnosti, jer su poslodavci radnicima savetovali da koriste pelene kako ne bi gubili vreme za odlazak do toaleta.
” Slabo se u Juri situacija promenila iz ugla sinidkata, imajući u vidu da naš predsednik sindikalne organizacije, pa čak i predsednik granskog sindikata metalaca Srbije vode sudske sporove. Ono što je najgore i jedan krivični spor jer su optuženi da je njihovo sindikalno organozovanje nanelo štetu kompaniji. Ja sam uveren da sud neće biti na strani kompanije”, kazao je Duško Vukotić, potpredsednik SSSS.
U proglasu koji je pročitan ispred Jure, sindikalisti su ukazali da se radnicima danas preti i zabranjuje sindikalno organzovanje, dok je ono Ustavom Srbije garantovano. Sindikalni lideri se progone i šikaniraju, otkaze dobijaju bez obrazloženja, istakao je predsednik SSSS Ljubisav Orbović.
On je dodao da su se “poslodavci opustili”, da se ne poštuju ni Ustav Srbije niti zakon o radu, zaboravljajući da je država Srbija za svako radno mesto svojevremeno dala po 10 hiljada evra tim istim poslodavcima, kao i infrastrukturu da bi mogli da posluju u našoj zemlji.
Slavko Blagojević, sekretar SS metalaca Srbije poručio je da je sindikat ovim protesom dao “ne žuti, već crveni karton” poslodavcima.
“Kad predsednik države kaže “nemojte mi dirati strana preduzeća, to su moja deca”, ja onda pitam jesmo li mi zaposleni pastorčad u toj istoj državi Srbiji”, kazao je Blagojević.
U govorima sindikalaca posebno je skrenuta pažnja na položaj mladih majki u fabrikama kojima se ne produžavaju ugovori o radu nakon porodiljskih bolovanja, a nisu ni zaštićene od rada u trećoj smeni i to u trenucima kada se govori o padu nataliteta u Srbiji.
Na kraju protesta uz Bajaginu pesmu “Pada vlada”, na kapiju Jure okačen je Zakon o radu i Ustav Republike Srbije kao opomena menadžmentu ove fabrike, ali i ostalima širom Srbije da se radnička prava moraju poštovati, a ne biti “mrtvo slovo na papiru”.
Inače, u Srbiju oko 350 hiljada radnika prima minimalnu zaradu koja iznosi 35 hiljada dinara, a oko 400 hiljada zaradu od 40 hiljada dinara što je nedovoljno za osnovnu potrošalku korpu, a o dostojanstvenom životu nema ni govora, čulo se na protestu.
