Sićevačka klisura od 2000. godine ima status Parka prirode zbog prelepih predela, geomorfoloških karakteristika i ekosistema sa nesvakidašnjim, jedinstvenim biljnim i životinjskim svetom.
Ova klisura je i jedinstvena po tome što u njoj mogu da se nađu dve Ramonde – dve vrste roda Ramonda: Serbika i Natalija.
Srpska ramonda, kolačić ili cvet feniks (lat. Ramonda serbica) je endemska biljka centralnog Balkana iz porodice Gesneriaceae. Biljku je otkrio Josif Pančić 1874. godine u na obroncima planine Rtanj iznad Sokobanje. Ramonda serbica je ostatak tercijarne flore Evrope i Mediterana. Veoma je slična biljci Ramonda nathaliae i smatra se da se od nje poliploidijom odvojila tokom tercijara u samostalnu vrstu.
“Ne mogu pouzdano da tvrdim da se obe vrste Ramonde zaista danas nalaze u Sićevačkoj, ali mogu da potvrdim da obe vrste jesu zabeležene na našim prostorima i to baš u našim krajevima”, rekla je za Niške Vesti, Olja Božanić, pejzažna arhitektica JKP Mediana
Stanište ove biljke su pukotine krečnjačkih stena, može se naći u klisurama i nižim planinskim grebenima na nadmorskoj visini od 150—1800 m. Češće se nalazi u brdskom i nižem planinskom regionu na nadmorskim visinama od 300 do 1000 m.
Ramonda serbica je endemit centralnog dela Balkanskog poluostrva. Naseljava Albaniju, Bugarsku, Grčku (Epir), Republiku Severna Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru.
Nedavno je Vlada Srbije proglasila za spomenike kulture hidroelektrane „Sićevo“ u selu Sićevo kod Niša i „Vučje“ u Vučju kod Leskovca.
SIĆEVAČKA KLISURA
Kroz Sićevačku klisuru protiče reka Nišava, između Suve planine i Svrljiških planina, i granice joj se prostiru od sela Prosek do sela Dolac, čak 17 kilometara. Kroz klisuru prolazi i pruga koja je deo velike svetske železničke rute od Londona, preko Pariza, Beograda i Niša do Sofije i Istanbula. Inače, posle Đerdapske, Sićevačka klisura je druga najveća i najduža u Srbiji. Ona je podeljena u četiri posebna dela koji su povezani: Kusača, Hidrocentrala na Nišavi (Selište), Ostrovička kotlina i Gradištanski kanjon. Pored nekoliko sela, tu su i vikend-naselja koja su se izgradila i proširila prethodnih decenija.
Flora i fauna Sićevačke klisure je jedinstvena. Tu možete da nađete dve vrste roda Ramonda: Ramonda Serbika i Ramonda Natalija, ali i žalfije. Takođe, otkrivena su i velika nalazišta majčine dušice, hajdučke trave, rtanjskog čaja, kantariona i kleke. Fauna ne zaostaje za florom, tako da u Sićevu možete naići na zečeve, lisice, jazavce, krtice i vidre. Sve više ima i šakala, ali i divljih mačaka. U potezu Kunovice ima dosta kornjača, a svet zmija je takođe bogat: šarka, smuk, veoma brojni poskok i belouška kada pričamo o vodenoj sredini.
Tri manastira u Sićevu su Manastri Svete Petke “Iverica” u Ostrovici, zatim Manastir Svete Bogorodice u Sićevu i Manastir Vavedenja Svete Bogorodice u Kulini.
