Srbija će zbog krize i rata u Ukrajini morati da uspori ili odloži realizaciju nekih projekata, a pojedini za koje su uzeti krediti moraće da budu završeni u datim rokovima, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
On je za Betu rekao da je Srbija u veoma teškom i neizvesnom položaju i da su mogućnosti Evrope za ucene izuzetno velike, a da je vreme jaftinog novca i zaduživanja prošlo.
“Periodi jeftinog i skupog novca iz kredita se smenjuju, ušli smo u fazu skupog novca, povećavaju se referentne kamatne stope zbog čega će rasti ugovorene promenljive kamate na zajmove gradjana, privrede i države”, rekao je Savić.
Dodao je da se država u poslednje dve godine opravdano, ali i neopravdano zaduživala i delila pomoć neselektivno.
“Ministar finansija (Siniša Mali) ponašao se kao da će vreme jeftinog novca trajati do 2050. godine”, rekao je Savić.
On je rekao da cena novca nekada zavisi od uslova na tržištu, a ponekad i od igara velikih igrača na tržištu, SAD, EU, ali i Japana i Kine.
Savić je rekao da “ne treba biti puno pametan, pa misliti da će period jeftinog novca trajati u nedogled, ali da iz toga bar sada treba izvući pouku”.
Srbija, prema njegovim rečima, ne vraća kredite još iz perioda Josipa Broza Tita, već uzima nove da bi vratila stare i plaća kamatu koja je 2014. godine, kada su započete mere štednje, iznosila tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je “ogroman” novac koji se meri milijardama.
Javni dug je, kako je rekao, sa 8,6 milijardi evra 2008. godine narastao na više od 30 milijardi iako je Vlada Mirka Cvetkovića donela zakon po kome javni dug ne sme prelaziti 45 odsto BDP-a.
“Taj zakon se ne poštuje i dug je veći, iznosi 51,6 odsto BDP-a, ali je još u okviru Mastrihta koji predvidja da dug ne bi trebalo da prekorači 60 odsto BDP-a”, rekao je Savić.
Dodao je da stanje na tržištu novca ilustruje činjenica da je interesovanje za državne obveznice pre dve godine bilo dvostruko veće od ponude, a da je za poslednju emisiju evroobveznica interesovanje bilo samo 4,75 odsto od ukupne ponude, a za dinarske 25 odsto zbog čega će verovatno morati da se podiže kamata.
Savić je rekao da je Srbija popustila i glasala za izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava i da bi bilo izuzetno opasno, mada ne očekuje, da je zbog toga Rusija svrsta na listu neprijateljskih zemalja.
“Ne očekujem da nas Rusija kazni, a kada bi se to desilo ne bi mogli da plaćamo gas po 270 dolara, već po nekoliko puta većoj, tržišnoj ceni. To ne možemo da izdržimo, a ako nema gasa otićiće strane fabrike”, rekao je Savić.
