Nekada ih je bilo više, danas je ostao samo jedan par labudova da živi na Oblačinskom jezeru.
Labudove su nabavili meštani vikend naselja i bilo je tri para, jedan par nabavio je i SP Resort Oblačinsko jezero.
„O labudovima brinu meštani vikend naselja koji su ih i kupili. Oni ih hrane i brinu kada se neki od njih razboli ili povredi. Teško oni prežive kada jezero zamrzne i trebalo bi da se nađe neko dobro rešenje za njihov opstanak. Puno ljudi dolazi na jezero da ih vidi jer znaju da ih ima ovde“, kaže za Niške Vesti Dušan Vasković, direktor Turističke organizacije Merošina.
Ove divne ptice zanosne lepote mogu da imaju raspon krila dva metra, a teže i do 15 kilograma. Iako su im noge kratke imaju jake mišiće pa mogu da prelete i više od hiljadu kilometara do svojih gnjezdišta na severu. Oba roditelja zajedno brinu o mladuncima i ostaju s njima dok mladi ne napune godinu dana. Njihov životne vek može da bude i više decenija.
Veoma su pitomi i prilaze ljudima, a na samom doku ovde na Oblačinskom jezeru meštani im ostavljau hranu i zato nije potrebno da ih turisti hrane, kako bi se izbegla mogućnost trovanja hranom.
Stari Sloveni su verovali da labud predstavlja dušu predaka i da može da ima božanske i demonske osobine. U labudove mogu da se pretvore vile, koje umeju da se premetnu u sokola, vuka, zmiju i druge životinje. Legenda kaže da postoje tri vrste vila: planinske, vodene i nebeske. Ove poslednje imaju krila i mogu da lete. Ako ih čovek prevari i uhvati, jedini način da im oduzme moć jeste da im sakrije krila. Njihova prvobitna suština bila je da su vile zapravo duhovi prirode, jer znaju jezik riba i ptica, mogu da leče rane različitim travama, a posebno mogu da olakšaju jad i bol slepima i nerotkinjama. Kroz istoriju, vilama se pripisivala moć spajanja sa dušama predaka. Tako je i nastalo verovanje da mogu da uzmu oblik bilo koje životinje, a pre svih labuda.
Oblačinsko jezero je dom velikom broju zaštićenih vrsta ptica, kao što su ćubasti gnjurac, čapljica, riđoglava patka i divlje plovke, ističu u Turstičkoj organizaciji Merošina.
