Radmila i Miloje Ilić iz Niša su u bombardovanju NATO alijanse 1999. godine izgubili ćerku Ljiljanu Spasić. Ljiljana je imala 26 godina, bila je student četvrte godine Medicinskog fakuleta u Nišu, u sedmom mesecu trudnoće, radovala se devojčici. Kada je centar grada zasut kasetnim bombama, 7. maja, krenula je sa svekrvom na pijacu da kupi trešnje. Vreme prolazi, ali rane ostaju zauvek, kažu Ljiljini roditelji.
I posle 24 godine neutešni su roditelji Ljiljane Spasić koja je stradala u centru Niša od kasetnih bombi. Svakog 7. maja odlaze u Šumatovačku ulicu da polože cveće i upale sveće na mestu gde je stradala njihova ćerka.
Tog nesrećnog dana sećaju se kao da je bio juče. Iz Niša su već prvog dana rata otišli u selo, jer su se tamo osećali sigurnije. Ljiljana je, kažu, u Niš došla 4. maja, kako bi obavila redovnu lekarsku kontrolu jer je bila u sedmom mesecu trudnoće.
” Danas bi Ljilja imala 50, a naša unuka 24 godine”, kroz suze kaže Ljiljin otac Miloje Ilić.
Tek su se pojavile prve trešnje, a Ljiljana je poželela da ih pojede pa je sa svekrvom krenula na pijacu. Kasetne bombe su ih zatekle u Šumatovačkoj ulici. Ljiljana je preminula na licu mesta, a njena svekrva je teško povređena i amputirana joj je noga.
” Sin nam je došao sa društvom popodne u selo, mada smo i na televiziji čuli da je Niš tog dana teško stradao, jer je to navodno bila odmazda za prethodno srušen NATO avion. Rekao nam je “od naše Ljilje nema ništa”. Bili smo u šoku, nismo znali šta da radimo. Neverica i šok”, seća se Ilić.
Ljiljana je bila četvrta godina medicine, izabrala je da bude lekar da bi pomagala ljudima, a “život je izgubila od nehumanih ljudi”, rekao je Ljiljanin otac.
Roditelji kažu da je danas u holu Medicinskog fakulteta u Nišu Ljiljanina fotografija, zajedno sa fotografijom dvojice studenata medicine koji su kao mobilisani vojnici poginuli na Kosovu.
“Mi i danas živimo isto, bol za našom ćerkom nije manji. Živimo u istoj zgradi sa sinom, koji danas ima svoju decu. Igramo se i čuvamo unučiće i nekako prolazi vreme, ali je još uvek teško kao i tog 7. maja 1999. godine”, kaže majka Radmila.
Na Šumatovačku ulicu, autobusku stanicu i Tvrđavsku pijacu u Nišu je 7. maja 1999. godine pao tepih kasetnih bombi tokom jednog od napada NATO alijanse . U tom bombardovanju stradalo je 16 Nišlija, a 18 povređeno.
Njihovi životi ugašeni su u 11.20.
Na Niš su toga dana bačena dva kontejnera sa po 150 zabranjenih kasetnih bombi, za stradanje civila niko nikada nije odgovarao, a NATO zvaničnici su žrtve proglasili “kolateralnom štetom”.