„Kragujevčanin, školski drug, inficirao se mišjom groznicom na KiM, potrebna je transplantacija bubrega pa krećemo na humanitarno putovanje“, priča nam saobraćajni policajc iz Čačka!
U galerijskom prostoru Dobrotvorno-obrazovnog udruženja Svetog manastira Hilandara Teofil 1198 (Bulevar Vuka Karadžića 38 A) uvek možete da čujete neku interesantnu priču. Takođe, i da besplatno pogledate izložbu fotografija Milutina Hilandarca.
Međutim, vratimo se priči koju smo zabeležili u razgovoru sa Rajkom Stamenićem.
„Završio sam Srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici. Školski drug, kada smo bili na Kosovu i Metohiji, se zarazio virusom mišje groznice. Tada su mu otkazali bubrezi i drugar je, od tada, u veoma lošem stanju. Prijatelj je iz Kragujevca, ali smo četiri godine proveli kao prava porodica tako da se svi družimo do današnjih dana“, priča nam saobraćajac Rajko Stamenić.
Na kakvu ideju ste došli u nameri da pomognete školskom drugu?
„Pa njegovo zdravstveno stanje je osciliralo, popravljalo se i pogoršavalo. Sada je baš loše, ali u Belorusiji su pronađeni odgovarajući bubrezi, može da se izvrši transplantacija. Školski drugovi iz Novog Sada i Beograda, sada pripadnici žandarmerije i sportisti, bi vozili bicikle do Atosa, tačnije našeg manastira Hilandara. Od Beograda do monaške republike i naše carske lavre, a ja ću biti logistika. Saobraćajac sam, poznata mi je ta materija jer sam bio često u pratnji biciklista“.
Na koji način prikupljate potrebna novčana sredstva?
„Oformljen je SMS broj, pokrenućemo privrednike da nam pomognu i već je određena novčana suma prikupljena. Pomažu nam prijatelji i školski drugovi iz Crne Gore. Na put krećemo 20. septembra, dobili smo blagoslov za ulazak na Atos i u Hilandar, 28. i 29. septembra. Ekipu će pratiti RTS, možda i prijatelj sa kamerama, dronovima, pa ćemo napraviti reportažu sa putovanja. Dakle, primarno je da prikupimo novac za prijatelja, za transplantaciju, za oporavak, da kolege istraju na putu i da vidimo Hilandar i osetimo kako žive naši monasi“, konstatovao je Stamenić.
Da ni ova priča ne može da prođe bez Čačana govori podatak da je virus mišje groznice izolovao, još 1979. godine, doktor Božidar Božo Antonijević, na području čačanskog sela Turica. Profesor Antonijević je virusu mišje groznice, iz lokal patriotskih razloga, dao naziv „Čačak 17 – 49“.
Komplikacije, usled mišje groznice, su akutna bubrežna insuficijencija, edem pluća, šok i žarišne pneumonije.
Đurđe M.
