Novinar nedeljnika NIN Milan Radonjić izjavio je da je procena da je Srbija u proteklih 11 godina uložila više od osam milijardi dolara u Kosovo, a da većina projekata nije završena i da ne postoji jasan uvid u način na koji je trošen novac.
Radović je pojasnio da je prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo podatak da Srbija godišnje ulaže 800 miliona evra na Kosovo, a da nadležno Ministarstvo finansija nije odgovorilo na zahteve novinara da se dostave zvanični podaci o tome.
“Ta priča traje više od dve decenije i ta cifra do koje smo mi došli je aproksimacija tog iznosa, jer ništa drugo i ne možete da dobijete. Postalo je opšte mesto da se poslovi, tenderi i plate dobijaju na osnovu verbalnih dogovora”, rekao je Radonjić za TV N1.
Dodao je da je prilikom istraživanja posebno bilo zanimljivo doći do činjenica kako se dobijaju poslovi, koje firme dobijaju poslove, i šta se s tim projektima na kraju desilo.
“Ispostavilo se da velika većina projekata nije završena, a da su neki od manjih pogona koji su započeti ostali su na temeljima. Za sve ove godine Srbija nije uspela da na prostoru Kosova, pre svega severnog dela, stvori jednu fabriku koja bi bilo šta proizvodila”, kazao je Radonjić.
Prema njegovim rečima, najbolji primer za takve investicije je vodovod na severu, koji je nekoliko puta građen, otvaran, a i danas građani severne Mitrovice imaju isključenja vode.
Međutim, ta isključenja rekao je, dolaze iz južnog dela Mitrovice, što znači da voda ne dolazi iz vodovoda koji je već plaćen.
Radonjić je rekao da se Srbi na severu Kosova plaše da kažu ono što misle.
“Nijedan oblik ljudskog prava, pa i prava na privatnost tamo ne funkcioniše. Na severu Kosova funkcioniše ‘Telekom’ u vidu ćerke firme koja je takođe pod kontrolom iste te grupe ljudi koja ne odgovara nikome za svoje postupke. Ljudi mogu da budu prisluškivani u bilo kojoj situaciji i izbegavaju da pričaju o tome”, naveo je novinar NIN-a.
Ukazao je i da postoji grupa ljudi koja na Kosovu živi veoma luksuznim stilom, koja ima velike prihode, koji se mere desetinama hiljada evra mesečno, “ali su to ljudi koji imaju mogućnost da na jedan poziv organizuju 200 ili 300 ljudi i da se pojave negde”.
“Reč je samo o odanosti i hijerarhiji. I zbog toga vi u tom društvu ne možete ništa da pokrenete. Čak i ako uložite novac, kao EU u Univerzitet u severnoj Mitrovici, taj projekat je podbijen, jer posao nije dobila prava firma”, rekao je Radonjić.
