U Srbiji trenutno ima 2.780 HIV pozitivnih osoba, od kojih se 2.152 pacijenata leči, a 528 ne prima terapiju. Procenjuje se da kod nas još 400 do 1.000 zaraženih osoba nije registrovano, a u svetu je taj broj čak 12 miliona.
S obzirom na to da se svet poslednje dve godine suočava sa pandemijom COVID 19 virusa, jako je važno da se nađu rešenja koja će HIV obolelim osobama u ovakvim uslovima omogućiti redovno lečenje. Ovo će svakako biti jedna od glavnih tema na regionalnom online kongresu koji, povodom Svetskog dana borbe protiv HIV infekcije, organizuje prvo strukovno udruženje “HIV asocijacija Srbije” (HIVAS) 3. i 4. decembra. U radu drugog kongresa pored domaćih stručnjaka i predavača iz regiona, učestvovaće i lekari iz Nemačke, Velike Britanije, Španije, kao i članovi glavnog odbora evropskog udruženja AIDS lekara.
Udruženje HIVAS je okupilo sve relevantne domaće stučnjake da bi se uspostavila multidisciplinarna strategija u lečenju HIV pacijenata i za dve godine rada već su postignuti značajni rezultati koji su doprineli da se epidemija u Srbiji stavi pod kontrolu.
“Prvi slučajevi HIV-a u Srbiji su zabeleženi 1985. godine u Beogradu i od tada srpski infektolozi, ali i kliničari drugih specijalnosti – epidemiolozi, virusolozi, farmakolozi, internisti, primenjuju terapije preporučene od Svetske zdravstvene organizacije, ali do 2019. godine nisu bili formirani multidisciplinarni timovi, koji bi učestvovali u lečenju HIV pacijenata i sistemskom praćenju epidemije HIV infekcije. HIVAS, osim aktivnosti koje sprovodi tokom cele godine u Srbiji, stalno koordinira rad i sa stručnjacima iz regiona, kako bi što efikasnije i u što kraćem roku epidemija HIV infekcije bila stavljena pod potpunu kontrolu u celom regionu” rekao je prof.dr Jovan Ranin, infektolog Infektivne klinike KCS i predsednik asocijacije i dodao da u okviru ovih aktivnosti, HIVAS radi i na stvaranju i obuci nove generacije mladih lekara infektologa.
Bitan je podatak da oko 90 procenata lečenih pacijenata nema neželjene efekte nakon upotrebe HIV lekova i živi kvalitetnim životom, a pritom nisu prenosnici HIV-a.
“Nova generacija lekova koja je u upotrebi u svetu u poslednjih devet godina, a u Srbiji tokom poslednjih pet godina, ima znatno manju učestalost neželjenih efekata, što je i omogućilo novu strategiju ranog lečenja HIV infekcije odnosno započinjanja lečenja čim se dijagnostikuje HIV infekcija. Uz novu strategiju ART-a, ljudi oboleli od HIV-a mogu živeti 50 godina od započinjanja lečenja, kvalitetnim životom, bez znakova AIDS-a, bez neželjenih efekata lekova i bez ubrzanog starenja” ističe prof.dr Jovan Ranin, infektolog.
Zato je, jedan od glavnih ciljeva HIVAS-a i kompletiranje baze podataka pacijenata celokupne HIV kohorte u Srbiji, kroz integraciju podataka i baza svih HIV centara u Srbiji koji postoje u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
