Vlada Republike Srbije saopštila je da je u okviru zdravstvenog sistema Srbije pokrenuto nekoliko pilot-projekata čiji je cilj da se u praksi ispita potencijal određenih oblika telemedicine (pre svega, elektronskih i telefonskih konsultacija između građana, izabranih lekara i lekara specijalista) za unapređenje lečenja pacijenata.
Pilot-projekti telemedicine imaju zajedničku ideju da se unaprede lečenje pacijenata i sveukupna zdravstvena zaštita i da se efikasnije koriste resursi našeg zdravstvenog sistema.
Cilj pilot-projekata jeste da se smanji kretanje građana, odnosno odlazak u domove zdravlja ili druge zdravstvene ustanove, da građanima štede i vreme i novac, a da lekarima i zdravstvenim radnicima omoguće veću efikasnost u radu i olakšaju organizaciju rada.
Na isti način kao što različite elektronske usluge (kao što su Bebo, dobro došla na svet, eVrtić, Moja srednja škola, eUverenje o vođenju krivičnog postupka, EU Digitalni zeleni sertifikat, itd.), omogućavaju da građani ne budu kuriri koji „nose papire“ od šaltera do šaltera, isto tako i ovi projekti podržavaju ideju da građani ne nose upute, razultate i nalaze od lekara do lekara, već da lečenje bude brže i efikasnije, u najboljem interesu i građana i zdravstvenih radnika.
Do sada su u okviru našeg zdravstvenog sistema sprovedeni pilot-projekat eDijabetes i pilot-projekat Konsultacije lekara specijalista sa građanima, dok je u planu da uskoro započne realizacija pilot-projekta Telefonska konsultacija građana sa izabranim lekarima na primarnom nivou.
eDijabetes
Pilot-projekat eDijabetes – konsultacija izabranog lekara sa lekarom specijalistom, obuhvatio je pet ustanova (tri doma zdravlja, opštu bolnicu i univerzitetski klinički centar), i bilo je uključeno devet lekara specijalista endokrinologa i 14 lekara iz domova zdravlja.
Ovaj projekat je podrazumevao elektronske konsultacije između izabranog lekara i lekara specijaliste endokrinologa, odnosno beskontaktne preglede pacijenata kroz razmenu relevantne medicinske dokumentacije, u slučaju kada nadležni lekari konstatuju da nije neophodno fizičko prisustvo pacijenta.
Na osnovu elektronskih konsultacija sa specijalistom endokrinologom, izabrani lekar propisuje terapiju ili izdaje uput za hospitalizaciju, a vreme koje je potrebno za zbrinjavanje pacijenata se skraćuje.
Prosečno vreme potrebno da pacijent dobije terapiju kroz eDijabetes je 29,1 dan, dok kroz standardnu proceduru to iznosi 42 dana, odnosno 44,4 odsto duže.
Takođe, prosečno vreme potrebno da pacijent bude hospitalizovan kroz eDijabetes je 21 dan, dok je u standardnoj proceduri potrebno 40 dana, što je za čak 90,3 odsto duži period.
Unapređenje efikasnosti koje donosi eDijabetes još je izraženije kada se posmatra samo vreme potrebno da izabrani lekar dobije nalaz specijaliste u vezi sa terapijom, jer je kroz ovu platformu za to potrebno gotovo četiri puta manje vremena nego u standardnoj proceduri.
Sveukupno gledano, rezultati ovog pilot-projekta ukazuju na to da bi punim korišćenjem potencijala eDijabetes platforme ukupni period zbrinjavanja pacijenta terapijom mogao da bude i do šest puta kraći u odnosu na standardni postupak.
Konsultacije
Pilot-projekat Konsultacije lekara specijaliste sa građanima, realizovan je u KBC Zvezdara, a sada je proširen i na još sedam zdravstvenih ustanova (Univerzitetski klinički centar Srbije, Kliničko-bolnički centar Bežanijska kosa, Kliničko-bolnički centar Dragiša Mišović, Univerzitetska dečja klinika Tiršova, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Univerzitetski klinički centar Kragujevac i Univerzitetski klinički centar Niš).
Digitalna platforma osmišljena je tako da pruža jednak nivo kvaliteta zdravstvene usluge kao i u standardnoj praksi, kada pacijent fizički dođe kod lekara specijaliste, uz zaštitu medicinskih i ličnih podataka pacijenata.
I ovaj pilot-projekat je potvrdio da je najvažnija dobit i prioritet zdravlje pacijenata: ovom uslugom, manjim brojem poseta zdravstvenim ustanovama, pacijenti se, pre svega, manje izlažu riziku od COVID-19 i drugih infektivnih bolesti.
Konkretni rezultati beskontaktnih pregleda u ovom pilot-projektu su smanjenje transporta pacijenata u zdravstvenu ustanovu i vreme provedeno u čekaonicama: prosečno vreme uštede putovanja po pacijentu je dva sata i 27 minuta, izračunato na uzorku od 72 pregleda do sada, dok ukupna ušteda u kilometrima iznosi 12.634 kilometra.
Dodatno, značaj ovog pilot-projekta jeste i uticaj na životnu sredinu: računa se, na osnovu uzorka od 72 pregleda u roku od šest meseci, da se njegov uticaj odražava i na smanjenje otiska CO2 za 2.29 tona.
Na taj način se smanjuje apsorpcija jednaka apsorpciji 90 stabala godišnje. Sa proširenjem projekta na drugih sedam zdravstvenih ustanova, procenjuje se da bi ovaj ekološki efekat mogao da bude čak 10 puta veći, što znači skoro 40 tona smanjenja CO2 na godišnjem nivou – što direktno utiče na kvalitet vazduha.
Projekat je posebno značajan za pacijente koji boluju od takozvane „bolesti nervoznih creva“ (IBD- irritable bowel syndrome), jer je reč o osetljivoj populaciji pacijenata sa visokim rizikom od sticanja infekcije tokom fizičkih pregleda zbog njihovog kompromitovanog imunog sistema. Štedi se vreme i novac za putovanja pacijenata, i takođe se štedi budžet RFZO koji snosi troškove sanitetskog prevoza.
Telefonska konsultacija
Od 1. septembra ove godine, u zdravstvenom sistemu Republike Srbije će početi još jedan pilot-projekat – Telefonska konsultacija građana sa izabranim lekarom na primarnom nivou.
Projekat podrazumeva da će građani dobiti mogućnost da zakažu telefonsku konsultaciju sa izabranim lekarom, umesto odlaska u dom zdravlja i čekanja u redu.
Telefonske konsultacije će moći da se zakažu pre svega za redovne odlaske hroničnih bolesnika i manje konsultacije u domovima zdravlja kod izabranih lekara.
I u narednom periodu, na osnovu analiza i rezultata dosadašnjih pilot-projekata, razmatraće se uvođenje i drugih oblika telemedicine u naš zdravstveni sistem, kako bi svi građani imali brži, lakši i efikasniji pristup najboljim i najkvalitetnijim zdravstvenim uslugama, a zdravstveni sistem finansijske uštede, lakšu organizaciju i bolju alokaciju resursa.
