Rembrant van Rajn (1606-1669), sin jednog siromašnog mlinara, dao je svojom umetnošću sintezu građanske umetnosti baroka. Ostavio je preko 600 slika i 300 bakroreza. Rembrant je do savršenstva doveo slikanje materije, koja blista neprolaznom vrednošću.
Profesor dr Kamenko M. Marković ovih dana obeležiće 55 godina bavljenja životom i delom ovog genijalnog stvaraoca, svakako najvećeg u istoriji umetnosti.
Tokom ovih pet i po decenija Marković je svake godine predavanjem ili člankom obeležavao dan Rembrantovog rođenja. Na isti način obeležavao je i datum Rembrantove smrti. Ove godine, časopis “Logos”(Novi Sad), u čast Rembrantovog rođendana donosi Markovićev rad pod naslovom:”Rembrant, ne ispričana priča”.
Oduvek sam smatrao da je moje poznanstvo sa profesorom dr Kamenkom M. Markovićem, moja najveća životna privilegija i sreća. Privilegija jer mi je predavao likovnu kulturu u srednjoj školi, vrstan znalac umetnosti snažno je uticao na mene da zavolim umetnost. Sreća moja bila je da upoznam njegovu harizmu, blagost, produhovljenost, filantropizam ali i njegovu iskrenu i veliku ljubav prema umetnosti i umetnicima. Kako i sam volim i znam da uživam u lepoti likovnog stvaralaštva, koristio sam ovu izuzetnu privilegiju poznanstva profesora da neke njegove ideje i sam usvojim. Tako sam zavoleo Rembranta.
O Rembrantu van Rajnu (1606-1669) holandskom baroknom slikaru i grafičaru napisano je na desetine značajnih knjiga, veliki broj radova u kojima je analiziran njegov žvot i vreme u kojem je stvarao (XVII vek). Pojedine njegove slike analirane su do najsitnijih detalja („Noćna straža“, na primer). Rembrantovim životom i radom bavili su se, i bave se istoričari, hroničari, istoričari umetnosti, likovni kritičari i psiholozi.
Sasvim je izvesno da u svetu nema istraživača Rembrantovog života koji se poput prof. dr Kamenka M. Markovića bavi ovim genijalnim umetnikom punih 55 godina. Marković je svoje bavljenje Rembrantom započeo još u Umetničkoj školi (1968.) i sve do današnjeg dana nije prestao da piše i govori o njemu. Boraveći na specijalizaciji u Holandiji dobro je upoznao Rembrantovo stvaralaštvo ali i umetnost drugih holandskih slikara koji su stvarali u epohi baroka- razdoblja koje je u toj zemlji nazvao “zlatnim vekom” umetnosti.
Profesor Marković je napisao o Rembrantu 3 knjige, oko 300 radova( jedan broj tih radova objavljen je u zbornicima fakulteta u Srbiji, Bosni, Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji) i nekoliko kataloga
Među tim katalozima posebno treba istaći onaj pod nazivom Trag duše (2006.), koji je činio sastavni deo jedne neobične izložbe a, povodom četristotine godine od rođenja slavnog umetnika. Naime, Kamenko M. Marković, Zlatko Pavlović iz Aleksinca i Ivica Živković iz Niša načinili su 26 kopija Rembrantovih slika, crteža i grafika. Ovi radovi bili su izlagani u Nišu, Beogradu, Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici ( tamo gde je professor Marković držao svoja predavanja iz istorije umetnosti). Održao je na prostoru Jugoslavije odnosno Srbije, Bugarske, Makedonije i Rumunije više od 300 predavanja o Rembrantu i, snažno doprineo boljem i sveobuhvanijem sagledavanju Rembrantove umetnosti.
Prof. dr Kamenko M. Marković predavao je Opštu istoriju umetnosti Novog veka na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovići. Studenti i slušaoci širom zemlje svojim komentarima iskazivali su svoje mišljenje o Rembrantu ali su iznosili i utisak koji je na njih ostavio profesor Marković predstavljajući im Rembranta kao slikara, grafičara i crtača.
Markovićev učenik, Aleksandar Stanković priredio je knjigu pod naslovom “Rembrant Kamenka Markovića” (2017.) u kojoj je objavio jedan broj komentara ljudi koji su prisustvovali predavanjima na kojima je Marković govorio o Rembrantu. Evo, dva.
“Prof. dr Kamenko M. Marković je održao veličanstveno predavanje na temu 375 godina od nastanka Rembrantove “Noćne straže”. Sala Niškog kulturnog centra bila je puna. Profesor Marković nas je očarao i opsenio svojim izlaganjem. Duže od dva sata uživali smo u lepoti kazivanja”.
“Velikani holandskog Zlatnog veka”, bio je naziv predavanja koje je prof. dr Kamenko M. Marković održao 2. novembra 2017. godine u Nišu. Predavanje je bilo maestralno, tokom kojeg je Marković povlačio paralele između Jan Vermerovog i Rembrantovog slikarstva, između Vermerovog i Rembrantovog načina slikanja”.
Prof. dr Kamenko M. Marković “rembrantolog” svetskog ugleda beleži jedan teško dostižan jubilej: 55 godina bavljenja umetnikom koji je bio i ostao njegova najveća ljubav. Sve dok Markovićeve knjige: Rembrant, slikarski genije iz Lajdena, Rembrant- sjaj i beda genija, Od Karavađa do Brankušija, budu na policama školskih i univerzitetskih biblioteka svedočiće da ovaj jubilej zaslužuje poštovanje. I knjige, kao i ljudi, imaju svoju sudbinu.
Ja ću profesora pamtiti po dobroti, mudrosti i plemenitosti; po njegovoj ljubavi za umetnost i umetnike. U mom sećanju, profesor će ostati kao inspiracija.
Tekst ću završiti jednom Galbransenovom sentencom “Ima neka moć u dobrim ljudima”.
Izvor: Aleksandar Simić
