Univerzitetski profesor u penziji Vladeta Janković izjavio je da ne veruje u mogućnost debate o iskopavanju litijuma, koju vlast najavljuje, a pogotovo u mogućnost nekog njenog ishoda koji bi bio smisaon i na opštu korist.
“Poslednji put smo imali okrugli sto koji je doneo neke rezultate juna 1992. godine, verovali ili ne, u vreme Deposa. Tada su predstavnici opozicije seli s (Slobodanom) Miloševićem i njegovim ljudima i dogovorili se o novom izbornom sistemu i novim izborima. U ovom slučaju prosto ne vidim mogućnost da se tako nešto desi, jer mi smo se odavno odvikli od razmene mišljenja”, rekao je Janković za nedeljnik NIN.
On je ukazao da “to više ne postoji nigde, pa ni u parlamentu, gde bi trebalo da je razmeni mišljenja mesto” i dodao: “Toga nema u javnosti, jer ono što imate samo su svađe i uvrede, posledice nepremostivo duboke podele koja je prepolovila naše društvo”.
“Sve to isključuje mogućnost debate i tu se jasno vidi u kojoj meri u Srbiji sve zavisi od volje jednog čoveka. Kamo sreće da mi možemo da imamo debatu koja bi okupila ljude od struke i poštenja, da iznesu argumente u prilog i protiv eksploatacije litijuma, a da ta debata bude javna, da bude prenošena na televizijskom kanalu koji je dostupan čitavoj javnosti”, istakao je Janković.
Naveo da bi se “tek tada, i samo posle takve javne rasprave, moralo ići na referendum”, kao i da veruje da bi većinsko raspoloženje naroda u takvim okolnostima bilo jasno protiv eksploatacije litijuma.
“To bi, dakle, bila idealna situacija, a ako me pitate da li je ona moguća ili bar verovatna, ja vam neveselo kažem da sumnjam”, poručio je on.
“Pada mi na um jedan analogan slučaj, premda ga za primenu u našim uslovima – naglašavam to! – ne bih preporučio baš u svakom detalju”, koji se dogodio pre desetak godina u malom primorskom mestu Jerisosu, na Halkidikiju, nedaleko od Svete Gore”, kazao je Janković.
“Tamo je, u brdu iznad naselja, neka australijska kompanija, sa dozvolom vlade u Atini, ali bez saglasnosti lokalnog življa, krenula da otvori rudnik zlata. Stanovnici su se protiv toga najpre mirno izjašnjavali, obraćali se javnosti i postavljali postere, zatim mirno demonstrirali, ali kada je policija postala gruba, došlo je do ozbiljnijih nereda, i tom prilikom je spaljena mesna policijska stanica”, ispričao je Janković.
Posle toga su, naveo je, “žitelji Jerisosa na dva jedino moguća ulaska u naselje postavili stražarske šatre, pred kojima su danonoćno, tokom naredne dve godine, na smenu dežurali svi – uključujući starce, žene i decu – kako ne bi dopustili pristup rudarskoj ekipi”.
“I nisu ga dopustili”, kazao je Janković.
Na konstataciju da su se SANU, arhitekte, konzervatori, usprotivili rušenju zgrade Generalštaba i Beogradskog sajma, upitan da li vlast sve to može da ignoriše, on je odgovorio da misli da “ti putevi ne vode daleko, jer vlastodršci teraju svoje”.
“Vi njih u stvarima kao što je ova ne možete zaustaviti mišljenjem stručne javnosti, nego, kao što iskustvo pokazuje, jedino javnim protestima”, ukazao je Janković.
“Potpuno sam svestan da će ovo što kažem izazvati opake reakcije, i da ima ko će se upisati gde treba sikćući da je to poziv na nasilje, pa možda čak i ugrožavanje neprikosnovene predsednikove porodice. Ovo što ja, jasno i nedvosmisleno, ovde kažem nije poziv na nasilje, nego na mirno i čvrsto ispoljavanje volje na javnom mestu i u okvirima ustavnih prava”, naveo je Janković, koji smatra i da su šetnje kao sredstvo već “potrošene”.
