Ovo je “zadivljujuće, ali i zastrašujuće vreme” (Gidens), gde svako protiv svakog “ratuje”: a da se i ne zna pravi “neprijatelj”.
Kovid 19, poneo je epitet “globalnog neprijatelja” čovečanstva-razapet na stub srama – postao je, “babaroga”, koja kosi-uteruje strah u kosti: ostavlja pustoš za sobom – što kroz grobove umrlih, još više, kroz emocionalno-duševno “ubijanje”- osiromašenje stanovništva (porodica), na ovim prostorima – kojima su tutnjeli – tutnje mnogi “ratovi” (vojske), glasnogovornički “patriotizam” kojekakvih ideologa-ideologija, siromaštvo…
I pored, toga, iako nam je kuća na raskrsnici puteva, dostojanstveno smo odolevali svim “epidemijama moćnih-strašnih” carevina – civilizacija .
Živeli smo-živimo na prostoru gde su nam grobovi predaka brojniji od potomaka, a čitulje umrlih, večiti “spomenari”: imena I prezimena onih koji su svoje kosti ostavili pred najezdom raznih pandemija (od španjolske groznice, variole vere…kovid 19 pandemije), braneći sebe I svoja ognijšta zarad naših potomaka …
Sve smo to izdržali…
I taman smo se poradovali: “novom-digitalnom-Web društvu”, novoj etapi “civilizacije”, gde umesto traktorom fergusonom, naši paori,oru njive s Džondirom s navigacijom, sejući pšenicu za nova pokoljena, s ekološkim zrnom (I bez “glutena”), ono iznenada, nenajavljen – “jahač na riđem konju”, umesto s kopljem u ruci, ono s “maskom” na licu, oglasi dolazak “zveri”…
Ta “zver” je i dalje svuda oko nas.
Gde god da se “sakriješ” ne možeš joj uteći…
Ona kosi, svojom “nevidljivim otrovom”, ne obazrići se što joj prkosimo, s “maskom” na licu, plašeći je “čistim rukama i Hristovom dušom”.
Kosi li kosi…
Noću, na jastuku, u snu-često i u plaču -ispovedamo ranjenoj duši-razgovaramo sami sa sobom, pitajući se: šra će sutra biti s nama, našom decom, rodbinom, prijateljima i društvom u celini?
Ko li je na redu.???
Šta nam je donela-šta nam donosi tzv.”Nova normalnost”.
Kovid 19, smo prepoznali i “optužili” kao neprijatelja br.1.
Međutim, usuđujem se reći: da mi (društvo-prolaznici kroz Carstvo privremenosti), ne gledamo stvarnost kroz pravu optičku spravu -“izviđački vod” (prethodnica globalnog biološkog rata – koreografi prenaseljene zemljine kugle..). – na čelo orkestra tog novog komponovanja sveta – izbacili su Covid 19.
Tragedija je što je čovečanstvo na početku treće decenije 21.veka suočeno s apokaliptičnim događajima koji nam je donela ova pošast, tako, da je u sadašnjem trenutku, čovečanstvo u stanju potpunog slepila, tako da ne može da vidi budućnost – sliku te tzv. „nove normalnosti“. Međutim, to nas ne sme obeshrabriti – odvesti u drugom pravcu da sve svoje neuspehe pripisujemo okolnostima (sudbini).
Da bismo menjali čovečanstvo mora da popravlјamo sebe, s čvrstinom, da istrajemo na ostvarenju namere: čovek iznad svega .
Pri tome moramo biti svesni činjenice da je svaka namera (odluka), „sila“ , i ako ta „sila“ ne proizvodi trenutni efekat u tački u kojoj se primenjuje, očekivati je, da će taj efekat pokazati, u nekoj drugoj tački kretanja „klatna“.
Možda je pandemija kovida 19 klјuč za samospoznaju (otkrivanje) sudbine čovečanstva u „novoj normalnosti“- trenutak kada je čovečanstvo uvelo sebe na novu stazu inicijacije, zato što dosadašnje staze inicijacije više nemaju onakvu primenlјivost (moć) u sadašnjem stanju lјudske svesti, u kome je čovek potpuno odsečen od nagoveštaja duhovne realnosti.
Realnosti, čiji dragulј predstavlјa: sloboda kao preduslov za lјubav-zbližavanje lјudi.
Materijalna dobra (kapital) – ono čemu se divimo podižući ga na nivo „genija“, neće imati više takvu magijsku moć na novoj stazi inicijacije čovečanstva koju je trasirala pandemija kovida 19.
Istina, ona će i dalјe biti važan, ali ne i presudana resurs, za napredovanje -uzdizanje čoveka na novoj stazi inicijacije čovečanstva, s tim što ćemo biti bogatiji za jedno iskustvo: da ima mnogo stvari na nebu i zemlјi o kojima naša mudrost i ne sanja…
Kad konačno nestane korone, i lјudi iz duže samoizolacije (svojih stanova) izađu na „slobodu“ – ugledaju Svetlost, biće bogatiji za jedno novo iskustvo – prioritet cilјeva koje će im kreirati novi stil života.
Postaćemo svesniji: prosvetlјeni i osvešćeni.
Istovremeno, možda je ovo i prilika da sebi postavimo nekoliko pitanja: ko smo? šta je smisao života? šta su nam prioriteti?…
S pozivom na Davida Grosmana (izraelskog pisca) zaklјučićemo: “verovatno će svest o kratkoći i krhkosti života podstaći muškarce i žene da uspostave novi redosled prioriteta.
Da mnogo više insistiraju na razlikovanju žita od kukolјa.
Da mnogo bolјe razumeju da je vreme – a ne novac – njihov najdragoceniji resurs”. Usuđujem se reći da ćemo kroz spoznaju sadašnjosti ponovo probuditi prošlost i istovremeno će nam se pokazati jasniji putevi u budućnost.
Duž nove staze inicijacije, čovečanstvo-čovek napraviće iskorak koji prevazilazi (nadilazi) sadašnjost, obogaćujući njihova saznanja višim poimanjem značenja redosleda prioriteta-događaja i odnosa u životu svakog pojedinca i suživotu s drugima.
To mi sve daje povoda, da zaključim – da je “čovek” glavni krivac -“neprijatelj” čovečanstva – koji je ispred sebe izbacio Covid 19, darujući nam maske, pranje ruku i socijalnu distancu, da se borimo protiv kovida 19, s jedne strane, i da manjak-ponestalog kiseonika-“zelene” niti, kompenziramo bolničkim zbrinjavanjem, reanimiranjem bocama kiseonika – neumornim radom
zdravstvenih radnika:
“Život damo, pacijenta ne damo”!
“Čovek, kako to gordo zvuči’ (M.G).
Čovek je humanista -ali, i (de)humanista.
Čovek je čoveku vuk!
Ako je ova konstatacija, bar imalo tačna: zašto se čovek, taj “Viši svet” ne okrene samom sebi-čovečanstvu, i svoja znanja, usmeri, ka dobrobiti humanog razvoja čovečansta – umesto pandemiskog preoblikovanja sveta kovidom 19…i
I svojom “vakcinom moći” ne “suzbije” virus na “poligonu” gde je: “zrno klicu zametnulo…”?
Ne sporeći pri tome napore koje čini SZO da “vakcinom protiv kovida 19” umanji “borbeno” dejstvo “vakcine moći”, nad njegovim veličanstvom-čovekom.
Borba između “vakcine protiv kovida 19” i “vakcine moći” se nastavlja.
Do kada će trajati i ko će pobediti – odlučiće čovek.
Do tada: “Čekajući Godoa”.
Prof. dr Sreten Ćuzović Otilo
Univerzitet u Nišu
