Jedini arheološki lokalitet na teritoriji naše opštine, zbog zapuštenosti nikada nije bio dostupan javnosti. Od sada, zaljubljenici u arheologiju biće u prilici da uz pomoć savremenih tehnologija obiđu Kulinu i na kratko osete kako se živelo u VI veku.
Narodna biblioteka Merošina je, u sklopu IPA programa prekogranične saradnje sa gradom Vidin iz Bugarske, učestvovala u projektu virtuelnog oživljavanja istorijskih lokaliteta uz pomoć savremenih tehnologija, pa su Kulina u Merošini i Baba Vidina tvrđava u Vidinu dobili svoja virtuelna izdanja.
Prezentacija virtuelne ture Kulina, pratećih aplikacija i sajtova održana je u holu Narodne biblioteke u Merošini, gde su zainteresovani imali priliku da među prvima prošetaju lokalitetom uz pomoć najsavremenije tehnologije.
Predstavljajući projekat direktor Narodne biblioteke Miloš Milošević objasnio je da su upravo zahvaljujući projektu i uz pomoć IT stručnjaka i dostupnih istorijskih činjenica uspeli da „virtuelno naprave – izgrade“ ponovo ovaj lokalitet posle skoro 1500 godina.
„Pomoću savremenih tehnika možemo da se krećemo u prostoru dvorišta, starog rimskog rezervoara vode i bazilici sa početka Hrišćanstva, saznamo o istorijskim činjenicama toka doba. Ideja je da se obnovi interesovanje i pomogne da se Merošina predstavi turističkim posetiocima Niša i ovog kraja jer je na samo 15-tak kilometra, podigne nivo kulture, podigne nivo turističke ponude i da se pokrene interesovanje stručne arheološke javnosti i dođe i do materijalne obnove ovog lokaliteta“, istakao je Milošević.
The gallery was not found!Milošević veruje da će se realizacijom projekta podići stručno organizacione kapacitete u oblasti kulture i turizma, izvršiti obrazovanje mladih i uticati na stručnu javnost da se pokrene akcija revitalizacije i obnove istorijsko arheološkog lokaliteta Кulina.
Lokalitet Kulina
Najbliži arheološki lokalitet povezan sa Caričinim Gradom nalazi se na drevnom putu Naissus-Scupi, na nedostupnom brdu u blizini sela Gradište i zahvata površinu od 4 ha. Naziv lokaliteta je KULINA, a s obzirom da pruža mogućnost posmatranja većeg dela niške kotline arheolozi su pretpostavljali da je reč o važnom zaštitnom utvrđenju i da je Kulina nastala u VI veku, u doba cara Justinijana I. Arheološki radovi na lokalitetu Kulina otpočeli su 1969. godine. Tim arheologa iz Beograda i Niša na čelu sa dr Ljubicom Zotović dve godine je aktivno istraživao lokalitet. Iskopavanjima je otkriveno utvrđenje koje je imalo ulaznu kapiju sa južne strane, sedam kula, četiri kružne i tri polukružne. Unutrašnji deo grada bio je podeljen na tri celine koje spaja agora- kružni trg.
Upravo na tom trgu 1958. meštanin sela Gradište pronašao je u tada svojoj njivi bronzanu glavu carice za koju nije pouzdano utvrđeno da li predstavlja caricu Teodoru ili Eufemiju, ženu Justinijana I.
Zidovi utvrđenja su znatno oštećeni i zbog toga što su stanovnici okolnih sela odnosili cigle sa graševine i koristili ih u gradnji svojih kuća. Na lokalitetu Kulina je pronađena savršeno očuvana cisterna-bazen za vodu, uklesana u kamenu,koja je po proračunima zapremine oko 1100 metara kubnih vode.
U Maloj Provensi postoji cisterna iz I veka sličnih dimenzija kao ova nađena u Kulini. Pretpostavlja se da je u utvrđenju Kulina moglo boraviti 1000 ljudi i mogli bi preživeti jednogodišnju opsadu. Moguće je da je ova cisterna korišćena i za navodnjavanje.
Izvor: Merošinske Vesti
