U dokumentu koji je koalicija Srbija protiv nasilja (SPN) danas predala predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić zahteva se obustavljanje izbornih radnji do kojih je došlo raspisivanjem izbora 3. aprila, izmenom člana 87. Zakona o lokalnoj samoupravi, s retroaktivnim dejstvom, i to zbog toga, kako su naveli, što pravni okvir za sprovođenje tih izbora još uvek nije dogovoren usled neispunjenja preporuka ODIHR.
U tom dokumentu, u koji je uvid imala agencija Beta, predlaže se dalji rad na primeni preporuka ODIHR-a s navođenjem jasnih prioriteta. SPN predlaže pripremu neophodnih izmena propisa u cilju efikasnog sprovođenja preporuka ODIHR-a, kroz inkluzivan i transparentan proces, u skladu s prioritetnom preporukom br. 1 iz izveštaja ODIHR od 28. februara 2024. godine.
“Obrazovanje radnog tela Narodne skupštine koje će činiti narodni poslanici i narodne poslanice vlasti, opozicije i predstavnici civilnog društva. Da bi se obezbedila inkluzivnost, svaka poslanička grupa imenuje po jednog člana koji su diplomirani pravnici (osim u slučaju grupa koje u svojim redovima nemaju pravnike), a organizacije civilnog društva (CRTA, CeSID i Transparentnost Srbija) imenuju po jednog predstavnika”, navodi se.
Zadatak radnog tela je, ističe SPN, da izradi predloge zakona kojima se ispunjavaju sve preporuke ODIHR-a, a posebno preporuke br. 1, 4, 5, 6, 7, 18, 19 i 21 iz izveštaja ODIHR-a od 28. februara 2024. godine.
“To posebno uključuje, ali nije ograničeno na izradu predloga za izmenu i dopunu:
- Zakon o izboru narodnih poslanika,
- Zakon o lokalnim izborima,
- Zakon o jedinstvenom biračkom spisku,
- Zakon o prebivalištu i boravištu građana,
- Zakon o sprečavanju korupcije,
- Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i
- Zakon o Ustavnom sudu”, predložila je opozicija.
Radno telo, dodaje se, donosi odluke po principu većinskog odlučivanja unutar svake od tri grupacije – poslaničke grupe vlasti, poslaničke grupe opozicije i organizacija civilnog društva.
“Radno telo treba da izradi radne verzije prioritetnih zakona u roku od tri nedelje od obrazovanja. U cilju obezbeđivanja transparentnosti procesa, o radnim verzijama zakona biće organizovana javna slušanja, uz prisustvo svih relevantnih aktera koje će moći da predloži svaki član radnog tela”, predlaže se u dokumentu.
SPN navodi da će predloge zakona podneti članovi radnog tela iz reda narodnih poslanika, a u roku od sedam dana od podnošenja zakona će biti sazvana sednica Narodne skupštine radi njihovog usvajanja.
“Na osnovu usvojenih zakona, nadležna ministarstva (prvenstveno, ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i ministarstvo unutrašnjih poslova), izborne komisije i drugi nadležni organi pripremiće po istom principu – u inkluzivnom i transparentnom procesu koji uključuje predstavnike vlasti, opozicije i civilnog društva – podzakonske akte za njihovo sprovođenje”, naglašava se.
Opozicija insistira na dogovoru o jedinstvenom terminu održavanja beogradskih i drugih lokalnih izbora, “nakon usvajanja zakonskog i podzakonskog okvira”.
U vezi zahteva da odrede dva lica koja bi bila imenovana u Komisiju radi vršenja uvida, revizije i kontrole Jedinstvenog biračkog spiska, SPN insistira da se najpre u što kraćem roku razradi nužan zakonski osnov za formiranje i funkcionisanje takve komisije.
“Tek na osnovu posebnog zakona koji bi usvojila Narodna skupština je moguće da sama Komisija bude formirana. Ovo je neophodno zbog jasnog zakonskog osnova nadležnosti Komisije kako bi ona zaista imala mogućnost kontrole biračkog spiska, uključujući i ovlašćenja da izvrši uvid u elektronsku bazu biračkog spiska i proveri ko je i kada pristupao bazi i menjao podatke u biračkom spisku u periodu nakon izbora 2022. godine”, ističe se u dokumentu.
U skladu sa preporukom 4, dodaje se, Komisija mora da uključi predstavnike vlasti, opozicije i civilnog društva i da donosi odluke po principu većinskog odlučivanja unutar svake od tri grupacije – predstavnika vlasti, opozicije i organizacija civilnog društva.
U pogledu revizije i kontrole biračkog spiska, SPN ističe das je neophodno da Komisija ima nadzor na biračkim spiskom i tokom sprovođenja predstojećih izbora.
“Da se omogući članovima izbornih komisija uvid u delove elektronske baze biračkog spiska za teritoriju u nadležnosti te komisije, uključujući i sve izmene. Da se izmene zakoni tako da se promene u evidenciji prebivališta evidentiraju u Jedinstvenom biračkom spisku 12 meseci nakon promene prebivališta u cilju uspostavljanja poverenja građana u tačnost biračkog spiska i povećanja poverenja javnosti, u skladu sa preporukom 4 ODIHR-a”, stoji u dokumentu.
Zahteva se redovno objavljivanje podataka iz biračkog spiska i podataka o svim licima koja su bila ovlašćena za pristup elektronskoj bazi biračkog spiska, od izbora 2018. godine, s osnovom tog ovlašćenja.
“Započeti kompletnu i nezavisnu reviziju biračkog spiska, uključujući i terensku kontrolu, od strane nezavisne komisije, prema metodologiji koju je razvila CRTA”, stoji u dokumentu Srbija protiv nasilja.
