Kada je sedamdesetih godina, sada već prošlog veka, tehnolog Vladimir Milojković počeo da zida porodičnu kuću na adresi Cara Uroša 8 u Nišu, nije ni slutio da svojim naslednicima neće ostaviti dom. Priča Vladimirove ćerke, Slavice Milojković Cvetanović, koja je u nasleđe umesto kuće dobila višedecenijski sudski proces, potvrđuje da pravda i pravo nisu na istoj adresi. Slavica danas, posle dvadesetsedam godina, kaže da neće odustati od svoje očevine, a pravdu će potražiti i u Strazburu.
Ova životna priča počinje davnih sedamdesetih godina, kada su, sada već pokojni, Vladimir i Javorka Milojković počeli da zidaju porodičnu kuću u ulici Cara Uroša broj 8. Na placu se već nalazila kuća Javorkine tetke, koja je dala pristanak da u istom dvorištu Milojkovići sagrade sebi dom. Kuću su gradili nekoliko godina, ali se u nju nikada nisu uselili.
„Kada su ostali da se završe samo unutrašnji radovi i kuća već bila spremna za useljenje, moji roditelji i mamina tetka posvađali su se oko ulaza. Tetka je tada odlučila da raskine ugovor o doživotnom izdržavanju koji je imala sa njima i sklapila je novi ugovor sa rođacima, koji su posle njene smrti postali naslednici ne samo njene kuće, već i kuće mojih roditelja. Od tada počinje borba za pravdu, prvo mog oca, a sada i mene“, kaže rezignirano Slavica.
Nakon svađesa tetkom, Vladimir Milojković je 1994. godine pokrenuo sudski spor koji je nakon nekoliko godina i dobio. Rešenjem Opštinskog suda u Nišu iz 2008. godine tadašnjim zakonskim naslednicima, Milomiru Stankoviću i Zlatomiru Tasiću, određeno je „izvršenje radi naplate novčanog potraživanja“. Nepokretnosti u ulici Cara Uroša broj 8 trebalo je, po tome, da dobiju zabeležbu o „teretu“, čime bi svaka prodaja bila nemoguća bez materijalnog obeštećenja Milojkovićima. Utvrđena je i tačna visina naknade i zatazne kamate, počevši od 1996. godine, a u rešenju se navodi i da će „izvršenje sprovesti Opštinski sud u Nišu“.
Namerno ili slučajno, Opštinski sud u Nišu nikada nije sproveo ovo rešenje, jer zabeležba o „teretu“ na ovoj katastarskoj parceli nikada nije bio upisana u Zemljišne knjige, a kasnije nije preneta u Katastar nepokrenosti.
Ta „greška“ će dovesti do dodatnih komplikacija koje su i danas predmet sudskog procesa.
Četiri godine kasnije, u oktobru 2012. godine Stanković i Tasić zemljište sa nekretninama prodaju četvorici investitora. Obojica naslednika su u više navrata lečeni u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici, o čemu postoje dokazi. Jedan od njih je u vreme sklapanja spornog kuporodajnog ugovora imao i staratelja. Po nalazu sudskog veštaka iz 2013. godine u vreme sačinjavanja i overe spornog kupoprodajnog ugovora i Stanković i Tasić „nisu bili sposobni za adekvatno i samostalno rasuđivanje i odlučivanje“. Obzirom na to da su imali ozbiljne psihijatrijske dijagnoze, izazvali su i požar u kome su stradale obe kuće.
U narednim godinama, sporna parcela ponovo menja vlasnika. Obe kuće novi investitor ruši do temelja i počinje da zida višespratnicu, iako je u toku sudski spor.
Slavica se pita: kako je u pravnoj državi bila moguća prodaja, a zatim i gradnja i pored aktivnog sudskog spora?
„Otac je pred smrt, 2011. godine meni u amanet ostavio tu beskrajnu borbu. Kada su počeli da grade kuću bila sam dete, pomagala da se kopa temelj i nosila cigle. Želja mi je da dedovinu nasledi moj sin Miodrag i borim se da pravda pobedi. Spremna sam da idem do Strazbura“, svedoči Slavica.
Sudski spor vodi Advokatska kancelarija Petrović, a za proteklih dvadesetsedam godina napisano je preko pedeset što tužbi, što žalbi i podnesaka. O ovom predmetu odlučivali su i Osnovni i Viši i Vrhovni sudovi.
Poslednja tužba iz 2015. godine, kojom se tražilo poništenje kupoprodajnog ugovora iz 2012. godine, pozivajući se na sve prethodne dokaze, odbijena je nakon procesa koji je trajao punih pet godina. Konačno rešenje o odbijanju tužbe dobijeno je 21.09.2020. godine.
Advokat Milan Petrović najavljuje da će sledeća tužba, koju će podneti sredinom decembra ove godine, biti podneta protiv države Srbije, jer imovina Milojkovića nije zaštićena propustom Suda.
„Tužićemo državu Srbiju, jer je greškom države došlo do prodaje imovine koja je bila predmet izvršenja. Ako i ta tužba bude odbijena, idemo u Strazbur“, najavio je Petrović.
„Pitam, a mogu samo da nagađam, jer odgovor znaju investitori: koliko je bio dugačak „platni spisak“ ovlašćenih državnih službenika koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem omogućili da se u centru Niša izgrade ekskluzivni stanovi na mojoj očevini? Dok sam čekala licitaciju, koje nikada nije bilo, slučajno sam saznala da se višespratnica uveliko zida. Pravda je u Srbiji prespora, ali verujem i dostižna, a vreme je najbolji i napravičniji sudija“, kazala je Slavica za portal Srbija vesti.
Prema podacima iz 2018. godine, u Srbiji je bilo više od 1,7 miliona nerešenih sudskih sporova, a skoro 200 000 predmeta čekalo je rasplet više od decenije. Jedna od najdužih parnica trajala je 43 godine, tri generacije porodice iz Osečine sudile su se oko podele zemlje i šuma, sve do 2014. godine, kada je spor završen. Za to vreme promenilo se 16 sudija, 11 porodica je bilo uključeno u spor, a održano je oko 1.000 ročišta. Vrednost tog spora je na kraju bila oko 90.000 evra, što je u tom trenutku bilo više od vrednosti sporne imovine.
