Babička gora, šumovita planina između Zaplanjske i Leskovačke kotline, vrvela je nekada od ljudi i stada koza, krava i ovaca, a sada se na ovoj planinskoj lepotici samo jedno stado i to domaćih balkanskih koza. Vlasnici jedinog stada su Dobrivoje i Anđa Stojanović iz sela Gara koje je dvadesetak kilometara udaljeno od Gadžinog Hana i pedesetak kilometara od Niša.
Gare je opustelo poput mnogih drugih sela na jugoistoku Srbije, ali Dobrivoje, poznatiji kao Dopče i njegova supruga Anđa kažu da trenutno u svom domaćinstvu imaju 176 duša – to su njih dvoje, 12 mačaka, četiri psa, četiri jarca i ostalo su koze i jarići.
Stojanovići kažu da život u planinskom selu sa velikim stadom zahteva da na „nogama“ budu po 20 sati dnevno, ali se ne žale, ističu da vole svoje životinje i vole to što rade.
„Ja zbog obaveza u kući i u štali ustajem već u četiri sati ujutru, a Dopče nešto kasnije, ali on u vreme kada se koze jare ustaje po nekoliko puta u toku noći, kako bi proverio da li je sve u redu sa jarićima”, objašnjava Anđa.
Stado sa više od 130 koza zahteva da svakodnevno puno vremena provode u čišćenju štale, ispaši, muži, kao i u pravljenju sira i odvajanju surutke.
„Ja sam zadužena za sir i surutku, a Dopče vodi koze na pašu. Međutim, kada ide dalje od kuće, kada ide recimo sedam, osam kilometara daleko od sela polazim i ja kako bi mogli da odbranimo stado od vukova. Ima ih dosta u planini, pa jedan od nas ide ispred, a jedan iza stada“, kazala je Anđa.
Dobrivoje (69) navodi da su po dvoje počeli da idu u ispašu nakon što im je čopor vukova pre 10 godina napao stado i pojeo 29 koza i šest pasa.
„Četiri psa su bila mala i nisu mogla nikako da odbiju napad, ali nisu mogle ni dve velike šarplaninike koje smo imali, Vukovi su njih zaklali. Ima vukova i sada. Čim psi tokom noći počnu puno da laju znamo da su došli do same naše kuće“, govori Dobrivoje.
Bez obzira što svakodnevno mukotrpno rade i susreću se na planini sa različitim nedaćama, Anđa i Dopče ne skidaju osmeh sa lica. Kažu da jednostvno vole svoje život i ne bi ga menjali ni po koju cenu za život u gradu.
„Još su moji roditelji čuvali koze, pa smo Anđa i ja nastavili kada je majka umrla u planini čuvajući stado. Čuvali smo različite rase koza, ali smo vremenom uvideli da je domaća balkanska koza najbolja za ovaj naš kraj. Koze sa velikim vimenom nisu se pokazale pogodne za njihov planinski teren bez obzira što daju više od dva litra mleka dnevno jer im se tokom paše vime ozleđivalo. Srećom, među kozama koje je čuvala moja majka bilo je i nekoliko domaćih balkanskih koza. Njih smo nastavili da čuvamo i umnožavamo i tako došli do brojke od oko 130 koza“, objašnjava Dobrivoje.
Stojanovićima se posebno ozari lice kada pričaju o svojim kozama koje nazivaju „sestrama srna“, što potvrđuju time što im se više puta do sada dešavalo da im jeleni ušetaju u stado, a da se koze ne uplaše. Dobrivoje ističe da u svako doba dana i noći zna kako se koja koza zove i godinu kada se okozila.
„Domaće balkanske koze imaju malo vime i daju najviše 800 mililitara mleka i zbog toga ih malo ko čuva, ali njihovo mleko i sir su nešto posebno. Sir od drugih koza zbog specifičnog ukusa i mirisa može da jede samo trećina ljudi, sir od naših koza mogu da jedu svi.
O tome koliko je zdrava surutka da ne govorimo, ljudi je kupuju kao lek za debelo crevo, jetru i pankreas. Na žalost u našoj zemlji postoje samo dva stada balkanskih koza, naše i još jedno na Staroj planini”, kazao je Stojanović.
Naš sagovornik ističe da nemaju problem sa prodajom sira, mleka i surutke, jer su se nadaleko pročuli svojim proizvodima. Kupci im dolaze čak i iz Beograda, Kraljeva i Kragujevca.
“Nismo se mi nigde reklamirali, reklama su nam naši proizvodi i besprekorna higijena u štali i u kuhinji. O kvalitetu da ne govorim. Mleko koza na jaslama nikada neće biti isto kao mleko naših koza koje pasu svakog dana po šest sati, na nadmorskoj visini od 1.100 metara. Ne izvodimo na pašu samo kad je sneg veći od 30 centimetara”, izjavio je Dobrivoje.
Prema njegovim rečima, to što žive daleko od grada, ne znači da su njihove koze izvan kontrole veterinara i nadležnih inspekcija. Njihovo stado kontroliše pet ustanova, ali do sada nikada nisu dobili nikakvu primedbu, samo pohvale. Uz to i nagrade su osvajali i na najprestižnijem poljoprivrednom sajmu u Srbiji – novosadskom.
