U Kragujevcu je danas pokrenut projekat “Putovanje u pametniju budućnost: Izgradnja pametnijih i održivijih zajednica u Srbiji”, u organizaciji Nordijske poslovne alijanse i saradnji sa ambasadama Danske, Finske, Norveške i Švedske.
Na konferenciji i dve radionice predstavljaju se rešenja koja gradove čine “pametnijim” kada su u pitanju infrastruktura, komunalne usluge i životna sredina. Lokalni i nordijski stručnjaci predstavljaju primere dobre prakse, izazove sa kojima se suočavaju i kako da se angažuju ključni akteri, posebno građani za “putovanje u pametniju budućnost”.
Predstavljena je i uloga inovacija i biznisa u tom procesu, kroz primere kako privatni sektor može da ubrza agendu pametnih gradova u Srbiji, uključujući dostupnost pametnih rešenja, regulativu, finansiranje, inovativne javne nabavke. Predstavljaju se i primeri u Srbiji, kako pametna gradska infrastruktura može da poboljša život građana.
Partneri na projektu su Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), a podršku projektu pružaju Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Kao sedište Državnog data centra, Kragujevac je izabran kao početna tačka lansiranja projekta “Putovanje u pametniju budućnost u Srbiji”.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović kazao je da je Kragujevac, prepoznajući digitalizaciju kao najvažniji katalizator inovacija, gotovo najviše od svih gradova i opština uradio u oblasti otvorenih podataka.
“Trenutno se nalazi na drugom mestu po broju otvorenih podataka sa 215 resursa na nacionalnom Portalu otvorenih podataka. Ovakvi podaci su od suštinskog značaja za efikasno planiranje i donošenje odluka i pružanje kvalitetnih usluga za građane, izgradnju pametnijih i održivijih zajednica”, rekao je Jovanović.
On je dodao da je Kragujevac jedan od gradova koji se, zahvaljujući dosadašnjim ulaganjima države u digitalizaciju i industrijalizaciju, transformisao sa začelja tehnološkog razvoja u “srpsku Silicijumsku dolinu”, grad gde su uveliko spremni projekti za dalja ulaganja u modernizaciju.
Ambasadorka Norveške u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori Kristin Melsom, naglasila je da su očuvanje životne sredine i održivi razvoj već decenijama ključni u nordijskom regionu.
“U našoj potrazi za održivom i zelenom budućnošću, ideja pametnih gradova, koji kombinuju tehnologiju, planiranje i uključivanje zajednice, igra ključnu ulogu. Međunarodna saradnja je u tom kontekstu ključna, jer su izazovi povezani i zahtevaju zajednički odgovor. Današnja konferencija je prilika za razmenu ideja i izgradnju partnerstava ka tim ciljevima”, rekla je Melsom.
Izvršna direktorka Nordijske poslovne alijanse Iva Petrović kazala je da je glavni cilj projekta kreiranje mape puta za razvoj pametnih gradova u Srbiji, dodajući da je identifikovana strateška prilika da se na sistematski način pristupi ovoj temi.
“Koristeći znanje i iskustvo nordijskih zemalja, u saradnji sa donosiocima odluka u Srbiji, definisaćemo prioritete i strategije kako bi Srbija što pre postala deo globalne mreže pametnih gradova. Aktivnosti se nastavljaju u drugim gradovima, sa ciljem da se ostvari povezivanje i saradnja, kao i prenos znanja i iskustva, širom Srbije”, kazala je ona.
Navela je i da su deo ovog projekta i kompanije, članice Nordijske poslovne alijanse.
“Došlo je vreme pametnih gradova, u kojima nam savremena tehnologija omogućava da grad pročitamo. Važno je doći do optimalnih rešenja koja će zadovoljiti potrebe svih građana, a pri tome uštedeti vreme, energiju i novac”, poručio je gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić.
Prema prognozama, do 2030. godine, 60 odsto svetske populacije će živeti u pametnim gradovima. Pametni gradovi koriste sisteme koji smanjuju gužve i skraćuju vreme putovanja. Digitalizacija javne uprave je takođe karakteristika pametnih gradova – obaveze poput registracije firme ili dobijanja izvoda iz matične knjige rođenih obavljaju se onlajn, bez čekanja u redu.
Pametna rešenja, koja poboljšavaju život u gradu, jesu i u sistemu javnog osvetljenja, koji se prilagođava pokretima i prisustvu ljudi, čime se štedi energija.
