Za sve pravoslavne vernike sutra počinje Uskršnji post, i u narednih šest nedelja vernici će da se uzdržavaju od mrsne hrane, loših misli i dela, jer telo, duša i um moraju da se pripreme za Uskrs.
Uskršnji post se još zove Sveta četrdesetnica ili Časni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post Strasne sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda našeg Isusa Hrista. U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir, jaja, ribu ni ulje. Subotom i nedeljom kao i na Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja i na Mladence može se upotrebljavati ulje i vino.
Uskršnji post naziva se i Veliki post (zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja), Časni post (zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst), Velika četrdesetnica (zato što je ukupno trajanje posta četrdeset dana).
Ribu možemo da jedemo samo na Blagovesti i na Cveti. Svim ostalim danima posti se “na vodi”, a pogotovo strogo sredom i petkom.
Prva tri dana prve nedelje Velikog posta posebno se strogo posti. To isto važi za poslednju nedelju koju postimo “na vodi”, osim na Veliki Četvrtak kada se može koristiti ulje. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice u crkvi popodne, posle čega se uzima lagan obrok “na vodi”.
Takođe, strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.
Post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni u jednoj hrišćanskoj vrlini. U davnoj prošlosti, pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva “mrsnom”, tj. onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama.
Tako u čisto posnu hranu spadaju: žitarice(hleb), povrće, voće i koštunjavi i razni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja “suhojedenje”, koje podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve (presne) posne hrane.
Traje od Čistog ponedeljka do Lazareve subote. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana – najduži u toku godine, i završava se praznikom Vaskrsenja.
Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržavanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama. Post je postojao i u starozavetnoj Crkvi i njime se izražavalo obraćenje čoveka Bogu, njegova skrušenost i pokajanje.
Postom se čovek smiruje pred svojim Tvorcem. Telesni trud posta duhovno priprema dušu da molitvom zatraži pomoć od Boga. Božja zapovest o postu data je još praocu Adamu u raju. Tek kada je prekršio zapovest posta, Adam je pao u slastoljublje i gordost. Stoga je zapovest o postu sastavni deo Zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija predao jevrejskom narodu.
Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod Isus Hristos postio je 40 dana i noći pre početka Svoje propovedi o dolasku carstva Nebeskoga. Gospod nas uči da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od fariseja koji su svojim javnim postom želeli da steknu ljudsku slavu.
Postom čistimo dušu, a duša priprema telo za pričest posle 40 dana. Pričešće je najuzvišenija i najsvetija Sveta tajna hrišćanske vere. U njoj se čovek potpuno, fizički i duhovno, sjedinjuje sa Hristom. Vino i hleb, u pričešću, istinsko su telo i krv Hristova, zato se svaki pravoslavni hrišćanin mora pripremati za Svetu tajnu pričešća na najdostojniji način.
