Planina Čemernik je vlasinska planina, blagog reljefa, čiji se najviši vrh zove Veliki Čemernik i visok je 1638 metara. Još dva važna vrha na ovoj plani su Kula sa 1622 metara nadmorske visine, i Mali Čemernik, koji je visok 1596 metara. Planina Čemernik je prilično prostrana. Zahavata područje od desne obale reke Južne Morave do Vlasinskog jezera, ako se posmatra po širini, u pravcu zapad-istok, i područje između reka Vlasine i Vrle, kada masiv Čemernika gledamo od severa ka jugu. Planina Čemernik prostire se na teritoriji opština Surdulica, Vladičin Han, Crna Trava i Leskovac. Niz reku Vlasinu, prema severu i severozapadu, na Čemernik se nastavlja planina Ostrozub, a ove dve planine graniče se u ataru sela Brod, u opštini Crna Trava. Ostrozub već ne spada u Vlasinske planine.
Čemernik obrazuje i poznatu Grdeličku klisuru, sa susednom planinom Kukavicom, na zapadu, između kojih se probija reka Južna Morava. U meridijanskom pravcu, Grdelička klisura počinje na jugu kod sela Polom u blizini Vladičinog Hana, za završava se kod sela Grdelica. Čemernik stoga, zauzima i važan strateški položaj, zato što Grdeličkom klisurom vode važni međunarodni drumski i železnički pravci.
Čemernik je izrazito šumovita planina. Samoniklih listopadnh, stoletnih šuma ima na celom prostranstvu Čemernika. Posle drugog svetskog rata, gustina šuma dodatno je povećana kada je na malom preostalom prostoru planski sađeno četinarsko drveće. Kao i sve planine oko Vlasinskog jezera, i Čemernik je bogat rekama i potocima, a najvažnije reke su Vlasina, Vrla i Južna Morava.
U zadnjih nekoliko decenija, stanovništvo se sa Čemernika seli u veće sredine, kao i svuda na jugu Srbije. Čini se da prirodni potencijali Čemernika nisu dovoljn iskorišćeni u ekonomske svrhe, počev od Vlasinskog jezera, pa i ostalih odredišta, gde bi, potencijalno, mogli da budu razvijani turistički centri, stočarstvo ili voćarstvo.
Mnogo je raznolikog bilja na Čemerniku, od kojih i dosta lekovitog. Čemernik je poznat po borovnicama, malinama i kupinama. Primetno je da se borovnice, i pored upozorenja, sve više beru “češljevima”, što otežava kasniju obnovu ove kulture.
Na planini Čemernik, na desnoj obali reke Vrle, u klisuri koja razdvaja Čemernik od Vardenika, izgrađene su dve od četiri vlaisnske hidroelektrane – Vrla 1 i Vrla 2. Na Čemerniku radi i rudnik molibdena u selu Mačkatica. Sa planine Čemernik potiče i mnogo generacija dobrih građevinskih inženjera, građevinskih radnika i zidara, koji su “u pečalbi” ostavili dubok trag, a neki od njih postali i priznati naučni radnici u oblasti građevinarstva.
Zanimljivo je da reka Vrla, koja razgraničava Čemernik i Vardenik, prolazi i kroz sam centar Surdulice, pa je polovina grada Surdulica smeštena na padinama Vardnika, a druga polovina na padinama Čemernika.
Kroz istoriju, preko planine Čemernik je 1413.godine pretendent na turski presto – Musa Čelebija, izvršio je upad u ovaj deo Srbije, boreći se za prevlast i mesto sultana sa svojim starijim bratom Mehmedom Drugim. Preko Čemernika, Musa je poharao utvrđenja Koprijan na Južnoj Moravi na planini Seličevici, utvrđenje Svrljig grad, utvrđenje Latin grad kod sela Vrmdža, i utvrđenje u Stalaću. Par meseci kasnije, jake snage Mehedove, potpognute srpskim vazalima despotom Stefanom Lazarevićem, Đurđem Brankovićem i Radičem Postupovičem, potisnule su Musu do Sofije i nanele mu konačan poraz u čuvenoj bici kod na reci Iskar kod sela Šišmanovo, između Vitoše i Lozenske planine (na mestu ovog boja u dvadesetom veku izgrađeno je najveće veštačko jezero u Bugarskoj – Iskar).
Čemernik je veoma lepo, lagano i značajno odredište za planinare. Zanimljivo je da je sa planine Čemernik i čuveni Zoran Pavlović Paća, najbolji planinarski vodič Srbije svih vremena. Paćino Predejane leži na obronicma Čemernika, i veliki Paća je svoje prve planinarske korake napravio upravo na ovoj planini.
Na planinama Čemernik i Gramada održava se i planinaska manifetacija “Međunarodni vlasinski uspon”, koju organizuje Skijaško planinarski klub “Vlasina” iz Surdulice, počev od 2013.godine. Na svake dve godine menja se odredište ove akcije, odnosno smenjuju se Čemernik i Gramada.
Zoran Pavlović Paća znao je često da se na Čemernik penje veoma dugačkom trasom, iz Predejana. Još jedan dugačak pravac vodi iz same Surdulice, preko naselja Belo Polje i sela Kijevac. Berači lekovitog bilja i šumskog voća, poznaju i relativno kratke, ali slabije prohodne pravce, prečice do vrha Veliki Čemernik, iz pravca hidroelektrane Vrla 1. Iz sela Brod takođe vodi lepa šumska staza, prohodna, kojom se vrlo brzo dobija na visini i onda se prati glavno bilo Čemernika, sve do vrha Veliki Čemrnik.
Ipak, pristup Velikom Čemerniku zbog koga je ova planina rado posećena i od strane planinara, i od strane rekreativaca, jeste od Vlasinskog jezera. Odavde postoje tri staze, koje će se svakako spojiti pre završne deonice ispod Velikog Čemernika. Polazne tačke mogu biti mahala Koljandini, mahala Lujinci, i hotel na Vlasinskom jezeru.
Staza od hotela je najpopularnija i najlakša. Do vrha i nazad treba preći tek 13 kilometara, a visinska razlika do vrha je tek 400 metara. Naročito u letnjim mesecima, prelazak ove staze ne iziskuje prevelike napore. S druge strane, prolazi se kroz živopisnu prirodu. Smenjuju se gusta šuma i prostrani pašnjaci, sa kojih se otvaraju izvanredni vidici na planina u bližoj i daljoj okolini Vlasinskog jezera. Tako se sa prilaza Velikom Čemerniku može videte cela površina Vlasinskog jezera, i planine Gramada, Rudina, Ruj, Milevska planina, Bohovska planina, Varednik, Besna kobila, Tumba, Talambas, Ostrozub, Kukavica, Radan, Suva planina. Sam vrh Veliki Čemernik nije dobar vidikovac, zato što je oko njega gusta šuma, a on sam nije toliko izdignut u odnosu na okolinu. Takođe, u šumama i na pašnjacima prema Velikom Čemerniku, preko leta – osveženje je na dohvat ruke, u vidu šumskog voća, a poznavaoci lekovitog bilja sa namerom će ovde doći i svoje namere ispuniti.
Na ovoj trasi, težih deonica i nema. Malo ispod vrha Veliki Čemrernik, nalazi se izvor vode Orlovac, koji nikada, ni leti, ne presušuje.
Za povratak do hotela na Vlasinskom jezeru, preporučuje se nešto izmenjena deonica, koja će u jednom delu ući u mahalu Lujinci, a onda skrenuti na put iznad Vlasinskog jezera, i planiare ponovo dovesti do hotela.
Planinari iz udaljenijih delova Srbije, ili susedne Bugarske, ovde dolaze na dva ili tri dana, i redovno idu ovom laganom stazom, a naredni dan ili naredne dane korite za uspon na neku od planina u okolini, kao što su Vardenik ili Gramada.
