Energetska kriza, dodatno podstaknuta ratom u Ukrajini i prethodnim promenama na tržištu energenata u svetu, ozbiljno će doprineti globalnoj recesiji, rastu cena energenata, posebno električne energije i proizvodnji na svetskom nivou što će dalje imati uticaj i na domaću privredu, izjavio je danas predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Ona je na konferenciji “Biznis trends” u Beogradu rekao da bi privrednici mogli da preduzmu niz poteza u suočavanju s problemom visokih cena energenata, navodeći da je jedno od rešenja brži prelazak na obnovljive izvore energije korišćenjem solarnih panela i toplotnih pumpi.
“Postoje procene da će zbog krize energenata, pre svega gasa, koji balansira proizvodnju struje u većini zemalja EU, na primer u Nemačkoj, sadašnja kriza ozbiljno doprineti recesiji i padu proizvodnje. I to na nas ima i te kako uticaj, pošto je to tržište na koje najviše izvozimo”, rekao je Čadež na panelu “Bolja kontrola troškova, uredjenije tržište i veća efikasnost” u razgovoru sa Nenadom Savićem, osnivačem i direktorom kompanije “Nova commodities” koja se bavi snabdevanjem i prekograničnom trgovinom električnom energijom.
Savić je kazao da prognoze stručnjaka u Evropi govore da bi u narednih devet godina tržišna cena električne energije mogla da se kreće u rasponu od 90 do 130 evra za megavat-sat.
“Tržište električne energije je u problemu. Pokazalo se neadekvatnim da ispuni svoju osnovnu funkciju i odgovori na ono što se dešava. Tri stvari ga karakterišu – enormni rast cena koji je do sada nezabeležen, zatim enormna volatilnost (raspon i brzina kretanja cena), i te razlike su nova realnost i u tom smislu je sve teže odrediti u kojem će pravcu tržište ići, a treći faktor je niska likvidnost”, naveo je Savić.
Podsetio je da je tržišna cena električne energije na berzama počela da raste prošle godine u aprilu i maju i da se od tada ne zaustavlja.
Evropska komisija, po njegovim rečima, ima mehanizme da obori cenu električne energije, ali je za sada odlučila da to ne učini zbog bržeg procesa dekarbonizacije u EU, prelaska na obnovljive izvore energije i smanjenja zavisnosti od ruskog gasa.
“Ušli smo u novo doba, u novu realnost. Cene koje smo imali pre kovida su prošlost i više se neća vraćati na taj nivo”, smatra Savić.
Podsetio je da je EPS u ugovorima s kupcima na komercijalnom tržištu do 30. juna ove godine ponudio cenu za privredu od 75 evra po megavat-satu u nameri da zaštiti industriju i napomenuo da je to neekonomska cena jer je vrednost tog “istog proizvoda” u vreme kada je doneta ta odluka bila na tržištu 310 evra.
