Oko 40.000 ljudi godišnje emigrira iz Srbije, zbog kvaliteta usluga i institucija, obrazovanja i zdravstva, kao i visine plata, ocenio je donedavni predsednik Fiskalnog saveta, akademik Pavle Petrović.
Petrović je, na predstavljanju njegove knjige “Makroekonomske krize i reforme u Srbiji 1980-2023: Ekonometrijska analiza”, rekao da se misli da je presudan faktor za odlazak stanovništva u inostranstvo visina plata, ali ona se nalazi tek na četvrtom mestu, preneo je Forbs Srbija.
“Emigracija stanovništva, zajedno sa lošom demografskom slikom, dovela je i u Srbiji i u zemljama centralne i istočne Evrope do naglog pada stope nezaposlenosti poslednjih godina. Uz to, manjak radne snage doveo je do toga da realne plate rastu brže od produktivnosti”, rekao je Petrović.
Kumulativno od 2019. do 2023. godine plate su, kako je rekao, realno rasle 18,2 odsto, a produktivnost je istovremeno porasla 14,8 odsto.
U 2024. se, prema njegovim rečima, taj trend zaoštrava, pa su plate rasle 9,2 odsto, a produktivnost manje od četiri odsto, tačnije 3,6.
“To je na srednji rok neodrživa situacija, jer plate ne bi trebalo da rastu brže od produktivnosti. Takav trend će kočiti ekonomiju i destimulisati investicije”, upozorio je Petrović.
Dodao je da visok rast plata i realno jačanje vrednosti dinara ugrožavaju konkurentnost domaće privrede.“Dosadašnji model rasta zasnivao se na privlačenju stranih investicija i relativno jeftinoj radnoj snazi. Ta radna snaga više nije jeftina. Prosečna plata u Srbiji, u evrima je trenutno oko 850 evra. Sustižemo zemlje centralne i istočne Evrope, ali i, primera radi, Grčku u kojoj je prosečna plata 1.100 evra ili Portugal koji ima 1.200 evra”, rekao je Petrović.
On je naveo da su plate u evrima u Srbiji porasle dva puta u periodu od 2017. do 2024 jer je tada je prosečna zarada iznosila 395 evra, a sada je oko 850 evra.
Objašnjavajući šta je uticalo na rast zarada u evrima, Petrović je naveo da je realni rast plata u dinarima oko 40 odsto i to je stvarna mera kupovne moći.
“Dinar je, sa druge strane, konstantno realno jačao u odnosu na evro od 2017. i to kumulativno iznosi oko 20 odsto. Kupovna moć evra se smanjila zbog inflacije u evrozoni i to za oko 25 odsto. Sve to je imalo uticaja na udvostručavanje plata u evrima u Srbiji”, kazao je Petrović.
Ekonomska teorija, prema njegovim rečima, nudi barem dva objašnjenja za realno jačanje domaće valute, a prvo je snažan privredni rast vođen tehnološkim progresom i rastom produktivnosti, praćen viškom u spoljnotrgovinskoj razmeni.
“Ovo je zdravo i održivo jačanje domaće valute kakvo su imali Japan ili Nemačka 70-ih godina prošlog veka ili azijski tigrovi poput Južne Koreje i Tajvana”, naveo je Petrović.
Drugo, pak, objašnjenje je, kako je rekao, snažni priliv stranog kapitala koji je dovoljan, pa i prelazi potrebe spoljnotrgovinskog manjka, ali je reč o neodrživom jačanju domaće valute koja nije rezultat konkurentnije privrede.
“Rast BDP-a, vođen rastom produktivnosti smanjuje trgovinski deficit dok porast vrednosti domaće valute povećava deficit. Kod konkurentnih privreda pozitivan efekat rasta BDP-a nadomešćuje negativan efekat povećanja realne vrednosti domaće valute. Takve privrede beleže spoljnotrgovinske suficite i imaju izvozno orijentisan rast i uprkos jačanju njihovih valuta”, rekao je Petrović.
Srbija je, kako je istakao, ovaj drugi slučaj jer dinar jača zbog snažnog priliva stranog kapitala koji je više nego pokrivao deficit tekućeg računa platnog bilansa.
Moguće posledice su, prema njegovim rečima smanjenje priliva kapitala ili povećanje odliva, iznošenjem profita.
“Sadašnja pozicija Srbije može postati neodrživa, a neke naznake se već vide. Deficit tekućeg platnog bilansa je snažno porastao u 2024. sa 2,4 na 4,4 odsto BDP-a, a prognozira se povećanje na više od pet odsto u srednjem roku”, upozorio je Petrović.
On kaže da je ekstremni slučaj valutna kriza, ali da je Srbija trenutno daleko od takvog scenarija.
Na vrednost dinara, prema njegovim rečima, utiče i politika monetarnih vlasti, odnosno Narodne banke Srbije (NBS).
NBS, kako je istakao, drži kurs dinara čvrsto pod kontrolom od 2019. godine, obimnim intervencijama.
Kao i neke druge centralne banke, poput Albanije i Rumunije, ona, naveo je Petrović, kontroliše devizni kurs, iako bi formalno trebalo da kontroliše, isključivo inflaciju.
“Inflacija je znatno usporila u prethodnih godinu i po dana. Sa više od 16 odsto u martu 2023. spustila se na trenutnih nešto više od četiri odsto. Ipak, i dalje je među najvećim u Evropi, iza Moldavije, Rumunije, Poljske i Islanda”, rekao je Petrović.
Dodao je da je noseća inflacija, odnosno ona koja izuzima cene hrane, energenata, alkohola i duvana, i dalje visoka. U Srbiji je, kako je rekao, trenutno više od pet odsto i neko vreme ne usporava, dok je u zemljama centralne i istočne Evrope oko 3,5 odsto.
“Za razliku od perioda 2021-2023. kada smo uvozili visoku inflaciju, sada uvozimo nisku. Ali plate nastavljaju snažno da rastu, iznad rasta produktivnosti i to gura inflaciju naviše”, kaže Petrović.
Rešenje je, kako je naveo u rastu produktivnosti, to jest okretanju ekonomije sektorima koji imaju visoku dodatu vrednost i koji mogu da izdrže taj rast plata.
Nije rešenje, ocenio je, u zaustavljanju rasta plata, odnosno njihovom kočenju, već u bržem rastu produktivnosti.
Upozorio je da bi, iako je monetarna politika i dalje restriktivna, snažan rast državne potrošnje koji se najavljuje krajem ove i tokom sledeće godine, mogao da pogura inflaciju.
“Rebalansom budžeta je planiran manjak od 2,7 odsto BDP-a u 2024. što podrazumeva nagli rast agregatne tražnje od čak 10 odsto BDP-a u poslednja tri meseca. Sledeće godine dalje povećanje deficita na tri odsto vrednosti BDP-a i dodatni rast državne potrošnje, a time i agregatne tražnje, mogao bi da pogura inflaciju naviše”, zaključio je Petrović.
