Najviše onih koji dolaze da vide istoriju, tradiciju, inovacije, naučne i privredne potencijale, turističku ponudu, kao i dela kreativnih stvaralaca iz Srbije, bilo je iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Indije, a potom iz Rusije, kao i srpske dijaspore iz UAE, rečeno je agenciji Beta u tom paviljonu.
Paviljon Srbije je, kako su istakli, medju 10 najposećenijih, što je pokazala razmena podataka izmedju paviljona, koja se sprovodi da bi se proverila atraktivnost i uspeh postavki, jer zvanični organizatori ne rangiraju paviljone po broju poseta kako bi se izbeglo takmičenje zemalja po tom osnovu.
U paviljonu Srbije još bolju posetu očekuju u narednim mesecima, kada, po tradiciji, veći broj stranih turista posećuje UAE.
Podsećaju da do kraja šestomesečne Svetske izložbe, 31. marta naredne godine, svoja dostignića predstavljaju 192 zemlje, od kojih oko 80 na sopstvenom paviljonu, na ukupnoj površini od 4,3 kvadratna kilometra.
Očekuje se da “Expo 2020 Dubai”, koji se održava pod motom “Povezivanje umova, stvaranje budućnosti”, uprkos pandemiji korona virusa, poseti više od 25 milona ljudi.
Srbija, koja je prvi put na Svetskoj izložbi učestvovala pre 136 godina, odlučila se da se ovog puta predstavlja u najvećem paviljonu do sada, na 2.000 kvadratnih metara, koji je specijalno izgradjen za ovu priliku, a pod sloganom “Srbija stvara ideje: Inspirisani prošlošću, obilkujemo budućnost”.
Paviljon Srbije, smešten u srcu “Okruga mobilnosti” (Mobility District) Svetske izložbe, u susedstu sa paviljonima Australije, Danske, Rusije, Perua i Turkmenistana, osmišljen je kao svojevrsna vremenska kapsula, koja povezuje zaostavštinu neolitske Vinčanske kulture sa digitalno modernom Srbijom.
Nadahnuće za nastup Srbije bila je revolucionarna Vinčanska kultura, koja je bila centar ideja i stvaralaštava neolita pre 7.000 godina, pa i sam paviljon arhitekturom podseća na kosi krov vinčanskih gradjevina.
Koncept postavke i paviljona se zasniva na šest tačaka koje vinčansku kulturu povezuju sa modernom Srbijom, kao što su hrana, jer su neolitski Vinčanci sa sakupljanja i lova prešli na obradu zemlje i uzgoj biljaka, a poljoprivreda je i danas jedna od uzdanica srpske ekonomije.
Ljudi Vinčanske kulture otkrili su i topljenje metala, koja je pokrenula tadašnju ekonomiju, pa je industrija bila još jedna poveznica, kao i trgovina, urbani život, pom kultura i umetnost i zajednica kao takva.
Posetioci već na ulazu u paviljon mogu da vide repliku jedne od poslednjih otkrivenih vinčanskih skulptura, koju je uradio docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Aleksandar Bunčić.
U prizemlju paviljona je maloprodajna zona slatkiša i drugih delikatesa iz Srbije, kao i kreativnih srpskih proizvoda, ali i poslovni deo sa brošurama, programima i prezentacijama srpske poslovne ponude.
Na prvom spratu paviljona nalaze se sale za sastanke, konferencije i prezentacije, dok je na drugom spratu smeštena zona namenjena turističkim potencijalima i dogadajima u Srbiji, dostupna za predstavljanje inovacija, talenata, umetnika, gradova, turističkih destinacija, muzeja, velikih dogadjaja. Na tom spratu nalazi se i stalna postavka koja povezuje izuzetnost vinčanske kulture sa kreativnošću i inovacijama moderne Srbije.
Kako “Okrug mobilnosti”, u kome se nalazi paviljon Srbije, akcenat stavlja na ukidanje veza izmedju realnih i virtualnih svetova u kome se nikada brže ne razmenjuju komunikacije, na srpskom paviljonu posetiocima je medju najzanimiljivijim do sada bio deo u kome su mogli da isprobaju kako izgleda virtualna realnost (WR).
Tako posetioci srpskog paviljona, kada stave hed set sa WR naočarima, mogu da kreiraju svog digitalnog avatara i da kao digitalni avatari prodju jednu ili svih sedam izložbi koje su napravljene za ovu priliku. Radoznali mogu da vide izume Nikole Tesle, Milutina Milankovića i Mihajla Pupina, likovna dela Nadežde Petrović, Paje Jovanovića, kao i dela savremenih domaćih umetnika, ali i da posete festival Exit.
Zainteresovani tim izložbama mogu da pristupe sa bilo koje tačke na planeti, ukoliko poseduju WR hed set (headset). Postoji aplikacija koja je specijalno dizajnirana i koja omogućava da svi zainteresovani naprave svog avatara i povežu se preko sajta www.exposerbia.rs, gde mogu da sreću druge avatare koji koji su na toj izložbi, bez obzora da li su se povezali u Dubaliju ili na nekom drugom mesti i da sa njima imaju kontakt.
Za sve iz Srbije, koji nemaju WR set, a žele to da vide, mogu da odu u tržni centar “Galerija” u Beogradu gde postoji šou rum paviljona Srbije, gde im je obezbedjena WR konekcija sa izložbom u Dubaiju.
Srpski paviljon za decembar sprema još jedan naučno-tehnološki spektakl, jer će se tada, uz pomoć vrhunske metahjuman (metahuman) tehnologije i veštačke inteligencije, u virtuelnom svetu oživeti i čoveka koji je pre 10.000 godina živeo u Lepenskom viru, a posetioci će sa njim moći i da komuniciraju.
To je plod saradnje naučnice Sofije Stefanović, koja je fizički antroplog i iz Novog Sada i kompanije “Trilateral” (3Lateral) iz Novog Sada, koja se bavi metahjuman tehnilogijom, a koja se u najvećem broju slučejeve koristi za potrebe gejming industrije, odnosno produkcije igrica.
Stefanović je iz genoma, koji je izvadjen iz lobanje neolitskog čoveka iz Lepenskog vira od pre 10.000 godina, uradila kompletnu forenziku svih podataka o njemu, da bi “Trilateral” preko metahjuman tehnologije prvi put napravio digitalni lik čoveka iz Lepenskog vira sa kojim će ljudi moći da imaju interakciju.
Kroz teme “Povezivanje umova, stvaranje budućnosti” i tematske celine “Mogućnosti”, “Mobilnost” i “Održivost”, izložba u Dubaiju, koja je zbog pandemije korona virusa pomerena za godinu dadana, predstaviće najbolje primere poslovne saradnje i inovacija iz celog sveta, tehnološka, industrijska i ekonomska dostignuća.
Organizatori u Dubaiju su odlučili da se tematske nedelje Svetske izložbe bave aktuelnim trenutkom na planeti, pa su tako kao najvažnije oblasti o kojima će se diskutovati i predstavljati rešenja za njihovo unapredjenje odabrane klima i biodiverzitet, potom svemir, onda urbani i ruralni razvoj, znanje i učenje, putovanje i povezanost, globalni ciljevi poput ženskog preduzetništva, zdravlje, poljoprivreda i hrana i na kraju voda.
Prva Svestka izložba održana je 1851. godine u Londonu.
Do sada su na ovim manifestacijama predstavljana neka od najvažnijih tehnoloških otkrića čovečanstva poput električnog telegrafa, plastike, električnog razboja, pisaće mašine, telefona, televizije, računara, naizmenične struje, dizel motora, zvučnog filma, pokretnih stepenica, rendgena, fotografije u boji. Za potrebe svetskih izložbi izgradjeni su, pored ostalog, Ajfelov toranj u Parizu i Atomijum u Briselu.
