Da li je spavanje bilo efikasno, koliko je normalno trajanje “rem faze” sna, koliko je optimalno trajanje faze “duboki san”, a koliko “laganog sna”? Ako na ruci tokom noći nosite takozvani “pametni” ručni sat, imaćete odgovore na ova pitanja koja su ujedno i objašnjenje zašto se i posle prespavane noći ponekad budimo umorni.
Šta je efikasnost sna?
Efikasnost spavanja predstavlja odnos ukupnog vremena provedenog u spavanju tokom noći u poređenju sa ukupnim vremenom provedenim u krevetu. Ako osoba provodi 8 sati u krevetu u toku noći, ali spava samo četiri sata, njegova efikasnost spavanja za tu noć bi bila 50 odsto. Ako pametni sat beleži efikasnost spavanja 85 odsto ili više, to se smatra normalnim, dok je efikasnost spavanja iznad 90 odsto veoma dobra. Spavanje ispod 85 odsto znak je da osobi treba efikasniji san.
Rem faza
REM faza (rapid eye movement, brzo pomeranje oka) otkrivena je i opisana 1953. godine, pa još nije u potpunosti istražena. U toj fazi su sve funkcije organizma potpuno drugačije nego u ostatku spavanja, tako da više podsećaju na budno stanje. Zato su neki ljudi odmorniji kada se probude iz REM faze, nego iz drugih faza sna, a u ovoj fazi najviše sanjamo i imamo najživopisnije snove. Sisari, uključujući i ljude imaju sposobnost termoregulacije tokom celog dana, izuzev u REM fazi, kada naša telesna temperatura zavisi od temperature vazduha. U REM fazi većina velikih mišićnih grupa biva gotovo paralizovana, što je samoodbrambeni mehanizam da ne bismo u toku nekog živopisnog sna ustali iz kreveta i povredili se. Mnogi imaju iskustvo da u trenucima kada sanjaju da treba da potrče, osećaju da su im noge kao od olova što je “zasluga” upravo REM faze. Primera radi, osobe sa REM bihejvioralnim poremećajem ovoj fazi ne gube mišićnu pokretljivost i tada često povrede sebe, ili druge.
Postoje dve teorije zašto je REM faza potrebna našem organizmu. Prema prvoj, san koji je sličan budnom stanju, daje nam sposobnost da se brzo probudimo i branimo od potencijalne opasnosti. Prema drugoj teoriji, koja ne isključuje prvu, razlog su neurotransmiteri (serotonin, histamin i norepinefrin) koji se gase u toku REM faze, pa je moguće dato vreme organizam koristi za „resetovanje“ receptora. U svakom slučaju, od šestog mesecapo rođenju pa do starosti, REM faza ostaje stabilna kod zdravih ljudi i iznosi od 20 do 25 odsto sna.
Šta je duboki san?
Dubok san je faza koja je potrebna da se osećate odmorno i sveže kad se probudite, jer se tada telo i moždani talasi usporavaju. Teško je probuditi se iz dubokog sna, a ako se desi, osoba se oseća loše, Tokom faze dubokog sna otkucaji srca i disanje postaju najsporiji dok se mišići opuštaju, a duboki san se naziva i „snom sporih talasa “ ili delta snom. Prva faza dubokog sna traje od 45 do 90 minuta i duža je tokom prve polovine noći, a kraća sa svakim ciklusom spavanja. Zanimljivo je da kod starijih ljudi faza “dubokog sna” može i da izostane, ali se to ne smatra poremećajem. S druge strane visok nivo dubokog sna tokom dužeg vremenskog perioda može biti i simptom neke bolesti. Optimalno trajanje dubokog sna je od 20 do 60 odsto ukupnog vremena spavanja.
Ostalo vreme koje provodimo u spavanju zove se “laki ili lagani” san iz koga se lako budimo. Ako smart “pametni” sat beleži da ste u laganom snu proveli 55 odsto ukupnog spavanja, onda je vaše spavanje u granicama normale.
Nauka kaže da su sve ove faze potrebne da bismo ostali zdravi. Ako spavamo u kratkim intervalima, ne možemo da prođemo kroz sve faze i to se ne odražava dobro na stanje organizama u celini.
