Osmi mart – borba za ženska prava još uvek traje

One su devojke, supruge, majke, bake, istovremeno imaju uspešne karijere i brinu o porodicama, a poznate su kao “slabiji pol”. Osmi mart, Međunarodni dan žena, dan je kada se treba prisetiti da se žene od 19. veka bore za svoja prava, a zapravo još uvek nisu uspele u tome.

Međunarodni dan žena, Osmi mart, posvećen je ženama i slavi se svake godine 8. marta. Ovaj dan je nastao kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Prvi Dan žena je obeležen 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička stranka Amerike. Između ostalih važnih istorijskih događaja, njime se obeležava i požar u fabrici tekstila u Njujorku kada je poginulo preko stotinu žena. Smatra se da su radnice bile zadržane unutar fabrike kako bi se sprečile da učestvuju u štrajku.

Istorijat – od Luiz Cic do Klare Cetkin i Aleksandre Kolontaj

Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se prvi put početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su demonstrirale 8. marta 1857. godine u Njujorku. Tekstilne radnice su demonstrirale zbog loših radnih uslova i niskih plata, a rasterala ih je policija.

Protesti su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene.

Godine 1910, organizovana je prva Međunarodna konferencija žena, koja je bila održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale. Inspirisana američkom akcijom povodom ovog pitanja, nemačka levičarka, Luiz Cic, predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Inicijativu sprovođenja ideje praznika u delo preuzela je slavna nemačka feministkinja i levičarka, Klara Cetkin, a njen predlog je prihvaćen i ustanovljen je ‘Međunarodni dan žena’, sa ciljem promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.

Sledeće, 1911. godine je Međunarodni dan žena obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije širom Evrope.

U početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope održale su antiratne demonstracije za mir.

Nakon boljševičke revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da 8. mart postane državni praznik, što se usvojilo. Praznik je prihvaćen i od strane kasnije nastalih jednopartijskih režima, kojima je političko-programski uzor bio SSSR.

Na zapadu se Međunarodni dan žena uglavnom prestao obeležavati u prvoj polovini 20. veka, delom i zbog toga što se povezivao sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom.

Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.

Godine 1975. Ujedinjene nacije su službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena. U međuvremenu su uvedene institucije kao što su trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, demokratsko pravo glasa i mnoge druge.

Švajcarska je bila poslednja zemlja u Evropi koja je uvela pravo glasa ženama (1972).

Danas mnoge organizacije u svetu obeležavaju Dan žena demonstracijama, predavanjima i akcijama sa ciljem promovisanja ravnopravnosti i daljeg unapređenja ženskih i ljudskih prava.

Dan žena je ostao državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji, Tadžikistanu i drugim zemljama.

Žene danas

U svetu 2,4 milijarde žena u radnom dobu nema jednake ekonomske mogućnosti, a 178 zemalja održava pravne prepreke koje sprečavaju njihovo potpuno ekonomsko učešće, objavljeno je nedavno u izveštaju Svetske banke.

U 86 zemalja žene se suočavaju s nekim oblikom ograničenja rada, dok 95 zemalja ne garantuje jednaku zaradu za isti rad.

„Globalno, žene i dalje imaju samo tri četvrtine zakonskih prava koja su data muškarcima. Međutim, uprkos tome što je globalna pandemija nesrazmerno uticala na živote i sredstva za život žena, 23 zemlje su reformisale svoje zakone 2021. godine kako bi preduzele preko potrebne korake ka unapređenju ekonomskog uključivanja žena“ navodi se u izveštaju Svetske banke.

Osim ekonomskih i socijalnih problema, žene su najčešće žrtve nasilja u porodici.

 U poslednjih 10 godina (od 2012. do 2021. godine) 298 žena u Srbiji ubio partner ili član porodice.

Tokom 2022. godine u femicidu je ubijeno 27 žena,