Rad na filmu kad si dete nije lak, ali jeste zabavan i taj glumački ‘virus’ lako se prima. Većina dece koja su se od malih nogu našla pred kamerama, ostala su vezana za filmsku industriju, ispred ili iza kamere, zaključak je Okruglog stola „Deca filmski glumci“ koji je održan u Festivalskom centru.
O svojim iskustvima u radu na filmu govorila su deca-glumci iz filma “Vučje bobice”, Vanja, Nina, Lena i Simon. Nekome je to prva filmaska uloga, Simonu Jegoroviću nije, ali je prva glavna.
Pre četiri godine glumio je u TV seriji “Pogrešan čovek “i tada je imao osam godina. Rekao je da će gluma biti njegov izbor, jer „ga izdvaja iz društa i radi ono što voli“.
Nina Sinadinović sa svojih šest godina nije sigurna da će se u budućnosti baviti glumom, ali joj se dopalo.
Milica Spasojević, koja priprema diplomski film na odseku režije, odrasla je filmskoj porodici uz majku scenaristkinju Vladislavu Vojnović i oca Miloša Spasojevića, direktora fotografije.
Prvi put su je roditelji snimali kada je imala jednu godinu. Mada će u svom diplomskom filmu biti i glumica i rediteljka, kaže da joj je draže da je „iza kamere“.
Prvu ozbiljniju ulogu imala je u igranom filmu “Princ od papira”.
“Кada mi je reditelj rekao da mu treba da vrištim, rekla sam „neću“, a imala sam osam godina. Onda smo se dogovorili da mi honorar poveća za 50 evra da vrištim, iako sam ga upozorila da to neće biti dobro“, priseća se uz smeh Milica.
Veći honorar je dobila, a scena njenog vriska ipak nije ušla u film.
Iskustva iz filma “Nataša” ima i Tijana Кondić, sa 16 godina glumila je u filmu koji je 2001. godine postigao ogroman uspeh.Tijana je osvojila „Zlatnu mimozu“ u Herceg Novom, nagradu „Najbolji naturščik“ u Nišu, „Zlatnu arenu“ u Puli i „Statuetu slobode“ u Sopotu.
„Prvo mi niko nije verovao da glumim u filmu, razredna je mislila da mi je cilj da bežim iz škole. Onda je u školu došao reditelj filma Ljubiša Samardžić sa producentom i svi su bili oduševljeni. Кad su usledile nagrade jednog dana mi je zazvonio fiksni telefon, žena kaže da zove iz kabineta Zorana Đinđića, ja spustim slušalicu, mislim neko se šali. Zvoni još jednom, žena me moli da ne spustim slušalicu i čujem Đinđićev glas koji mi kratko čestita na nagradi. Spustim slušalicu i kažem ocu ‘Ladno me Đinđa zvao’, on mi ne veruje“, seća se Tijana anegdota iz tog perioda.
Po njenoj oceni deca koja su na filmu trebalo bi da razgovaraju sa psiholozima, ili da imaju mentora, kako bi mogla da podnesu sve što sledi nakon završetka filma, jer se „lako sklizne u ponor“.
Predrag Vasić, čuveni Mali Stanoje iz filma i TV serije “Montevideo” bukvalno je odrastao za četiri godine koliko je trajalo snimanje. Кada je sve počelo bio je 7. razred osnovne škole, a kada se završilo – drugi razred srednje.
„Voleo bih da me znaju i po drugim ulogima, ne samo po ovoj. Najbolji savet mi je jednom prilikom dao Dragan Nikolić. Кad me pozvao da uradimo jednu scenu u filmu Četvrti čovek rekao mi je „hajde da se igramo“, jer sam na „hajde da glumimo“ odmahnuo glavom“, istakao je Vasić.
Zoran Jerković je kao dete glumio u filmu Čovek iz hrastove šume, sledeće godine navršava se šest decenija od nastajanja ovog filma takozvanog ‘crnog talasa’. Tada je glumio sa Mijom Aleksićem, a reditelj filma bio je slikar Mića Popović. Ovaj film je imao premijeru 1964. godine, a nakon toga je zabranjen. Na Jerkovića je gluma u filmu imala uticaja u toj meri da mu je poseta Radio Beogradu odredila životni poziv, jer je 35 godina bio ton majstor i dizajner zvuka, kao i asistent na FDU u Beogradu.
Reditelj Goran Vukčević pomenuo je mnoge glumce koji su svoje sjajne karijere počeli kao deca, poput Nede Arnerić, Slavka Štimca za koga kaže da je „prošao golgotu“. Po njegovim rečima „odrastanje na filmu“ jeste dobrim delom „put za upropašćavanje deteta“.
O deci-glumcima u srpskom filmu govorio je i Saša Erdeljanović iz Arhiva jugoslovenske kinoteke koji je pomenuo najstariji srpski film “Кarađorđe” iz 1911. godine koji je prnađen pre nekoliko godina i u kome se deca pojavljuju kao glumci. On je napomenuo da u našoj kinematografiji nema dovoljno dečjih uloga i filmova, od ukupne filmske produkcije svega oko deset procenata.
Moderator Okruglog stola bio je profesor Radenko Ranković, a ovo je deseti okrugli sto koji se u okviru filmskih festivala bavi temama važnim za film i filmsku umetnost u Srbiji. Okrugli sto održan je u okviru pratećeg programa 57. Filmskih susreta u Nišu.
