Računi za januar ove godine onih domaćinstava koji su “kupci-proizvođači električne energije” u Srbiji, pokazuju da se izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV) počelo s povoljnijim obračunom poreza, saopštio je danas Centar za unapređenje životne sredine.
U saopštenju se navodi da je time unapređena primena sisteme koji omogućava proizvodnju struje za sopstvene potrebe iz obnovljivih izvora,
Kako je istaknuto, osim što će troškovi kupaca-proizvođača biti umanjeni i period povraćaja investicije u solarne elektrane biti skraćen, došlo je do boljeg usklađivanja zakona iz oblasti energetike i finansija.
Podseća se je da PDV, pre promene Zakona o PDV-u, bio obračunavan na ukupno preuzetu električnu energiju, bez obzira na proizvedene viškove, dok je novim zakonskim rešenjem osnovica za obračun postala utrošena električna energija, odnosno razlika između preuzete i proizvedene energije, ali i naknada za pristup distributivnom sistemu za razliku preuzete i utrošene električne energije.
Ovom promenom je, kao je istaknuto, delimično uklonjena jedna od barijera na putu pune primene instituta kupac-proizvođač sa neto merenjem.
Iz Centra za unapređenje životne sredine smatraju da je ovo važan korak za pospešivanje učešća građana u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji.
Takođe smatraju da je promena ovog zakona u korist kupaca-proizvođača dobar signal države da želi da izgradi adekvatan regulatorni okvir koji je podsticajan za građane da se uključe u proizvodnju električne energije.
Ukazano je i da postoji još prostora za dalje unapređenje zakonodavstva i statusa kupaca-proizvođača, pa bi isti princip promene obračuna kroz Zakon o PDV-u mogao biti primenjen i na Zakona o akcizama.
Pored toga, bilo bi poželjno kupce-proizvođače osloboditi i Naknade za podsticaje povlašćenih proizvođača električne energije.
Podseća se da je od početka aktivne primene u aprilu 2022. godine, više od 730 domaćinstava u Srbiji je ostvarilo status kupac-proizvođač i sada je već instalirano nešto više od šest megavata (MW) solarnih elektrana na krovovima porodičnih kuća.
Ocenjeno je da je veoma je važno da se i na ovaj način nastavi sa dekarbonizacijom sektora energetike, kao i omogući građanima da daju svoj doprinos energetskoj tranziciji.
Podseća se da se Srbija, kao članica Energetske zajednice i potpisnica Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, obavezala da do 2030. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 40,3 odsto u odnosu na 1990. godinu i poveća udeo obnovljivih izvora na 40,7 odsto u ukupnoj finalnoj potrošnji električne energije.
Kako bi se ispunile preuzete međunarodne obaveze i dostigli ciljevi, u toku je priprema Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine.
Ovaj dokument će odrediti pravac energetske i klimatske politike i formiraće okvir za proces pravedne energetske tranzicije u Srbiji, navedeno je u saopštenju.
