Spomen-park Bubanj u Nišu nije prvi put na meti vandala, prethodnih godina lomljene su klupe i koševi, ispisivani grafiti sa nacionalističkom sadržinom, a poslednja bahatost koju je zabležio Nenad Živković su tragovi noćnog divljanja automobilom na mestu gde je tokom Drugog svetskog rata streljano deset hiljada ljudi. Ova vožnja po stratištu je vlasniku donela štetu na vozilu, na šta su mnoge Nišlije reagovale komentarom “ako ti je”.
“Po travnjaku viđam tragove točkova, dolaze i kvadovima, pa iskopaju zemlju i naprave blato. Verovatno to rade noću, jer preko dana vidim samo tragove točkova. Uglavnom im je privlačno kad je sneg ili mokra trava jer je tad klizanje uzbudljivije”, kaže Živković. Dodaje da su vandali pre dve godine slomili koševe, koji su još uvek polomljeni.
Iste godine je planirano da se obavi izvođenje konzervatorsko-restauratorskih radova na „pesnicama“ i „zidu“, uređenje pristupnih staza i platoa, izrada dekorativne i funkcionalne rasvete, kao i uvođenje video-nadzora.
“Sa dolaskom proleća predvideli smo sanitarnu seču drveća, u delu Bubnja koji je šumovit, jer ima dosta istrulelih i starih stabala. Koliko znam to je poslednji put urađeno 2007. godine. Prošle godine smo izvršili grebanje asfalta na ulazu u spomen-park, jer je pristup bio u katastrofalnom stanju”, ističe Vučković.
“Ovde neki dođu da divljaju kolima, driftuju, pa im posle kriv đavo kad zakače kamen, pocepaju karter i iscuri ulje. E, pa druškane, ako ti je”, objavio je Živković.
Istorija beleži da su fašisti brdo iznad Niša pretvorili u stratište na koje su kamionima danonoćno dovodili iz logora na Crvenom krstu Srbe, Rome i Jevreje i tu ih streljali. Od februara 1942. do septembra 1944.godine ubijeno je oko 10.000 logoraša i zatvorenika Specijalne policije i kaznenog zavoda.
Spomen-park Bubanj sagrađen je u sećanje na streljane građane Niša i južne Srbije, kao autentično mesto fašističkog terora, stavljen je pod zaštitu države u maju 1973 godine. Šest godina kasnije odlukom Skupštine Srbije Bubanj je proglašen kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.
Stratište je prvobitno obeleženo spomen-piramidom 1950. godine, dok je novi monumentalni spomenik, delo vajara Ivana Sabolića i otkriven je 1963. godine.
Ceo kompleks je parkovski uređen, sa memorijalnom stazom koja je duga oko pola kilometra i reljefom u mermeru dimenzija 23×2,5 m sastavljenog od pet kompozicija koje simbolizuju „mašinu za ubijanje“, vešanje i streljanje, bunt naroda, kapitulaciju osvajača i pobedu, i trima betonskim obeliscima koji simbolizuju uzdignute ruke sa stisnutim pesnicama.
U okviru spomen-parka Bubanj se nalazi i kapela koja je naknadno dodata 2004. godine, sagrađena je od stakla i metala, a rad arhitekte Aleksandara Buđevca.
Svaka od tri pesnice različite je veličine i one predstavljaju simbol muške, ženske i dečje ruke koje prkose neprijatelju zbog toga što su ovde streljane i čitave porodice.
