Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti
Foto: Zajecar.info
Podelite vest
Njemu je život i te kako postao sagovornik. Ne vraća se više u nebesku maglu, sa neba sada silaze uspomene. Borivoje Dimitrijević, bivši direktor Narodnog Muzeja u Zaječaru, sada na čelu Nacionalnog komiteta za materijalno kulturno nasleđe.
Kako kaže, nakon završenih studija postoji ta imanentna želja kod svakog da ostane u Beogradu, međutim po staroj narodnoj, bolje biti prvi u selu nego poslednji u gradu.
Zajedno sa profesorom Srejovićem, jednog od utemeljivača Romulijane, uspevaju da ostvare svoja verovanja i duboku želji da upišu to arheološko nalazište, 2007.godine na listu svetskih kulturnih baština, baš ono što i zaslužuje jedan ovakav lokalitet.
Gamzigrad je arheološko nalazište u istočnoj Srbiji blizu Zaječara i predstavlja rezidenciju rimskog cara Gaja Valerija Maksimijana Galerija ( 293-311. g.), zeta Dioklecijanovog. Po majci Romuli nazvao ga je Romulijana (Romuliana). Palata izgleda nikada nije dovršena, a carevi 4. veka su velelepni posed prepustili hrišćanskoj crkvi. Tokom 5. veka palata je razarana od strane varvara, a u 6. vek Romulijanu je Justinijan i obnovio u vidu pogranične tvrđave.
Nakon najezde Slovena krajem 6. veka, nekadašnja carska rezidencija je napuštena. Moćan grad, na 6,5 ha, sa oko 20 utvrđenih kula. Unutar se nalazila raskošna palata, dva paganska hrama, tri hrišćanske crkve i druge građevine. Podni mozaici se smatraju ravnima najboljim ostvarenjima kasnoantičkog doba u Evropi.
Foto: privatna arhiva
“Bez obzira na to što nisam uspeo da se odmah zaposlim u struci, opredelio sam se za Zaječar i nisam nijednog momenta zažalio zbog te svoje odluke”.
U Zaječaru posle nekog vremena postaje direktor muzeja. Opredelio se za Romulijanu i da Romulijana postane nešto svetski jer to i zaslužuje. To je bio prioritet, svi smo mi, duboko, posebno profesor Srejović, jedan od najpoznatijih istraživača Romulijane, verovali u to, da ono što mi ovde imamo nadmašuje lokalne, državne , čak i evropske okvire. To se i ostvarilo 2007.godine kada je upisana Romulijana na listu Svetskih kultunih baština, čime su potvrdjena naša duboka verovanja. Nažalost, profesor Srejović nije doziveo to da vidi. I tada nastaje ta lepa priča u kojoj je uključen i Niš.
Ističe da mu je žao što Turistička organizacija i lokalna samouprava Zaječara i Niša ne posvete više pažnje toj jednoj istorijskog posetnici koja u sebi sadrži, skoro svetski karakter. Radi se o dvojici imperatora, rimskih careva, Konstantina koji je rodjen u Nišu i Galerije koji je napravio Romulijanu. Dva imperatora koja su dobila dva prva edikta o teleranciji vera, hrišćanstvo ujednačili sa ostalim verama. Oni su, u prenesenom znacenju, udarili temelje evropskom hrišćanstvu i to je sad šansa koju bi Zaječar i Niš morali da iskoriste. Da ukrste puteve Niša i Zaječara, taj mali biser sa ta dva imperatora i da taj projekat nosi naziv kao što je već uradjeno, putevi evropskog hrišćanstva.
Pored Romulijane još stotinu projekata je ostvario, sve se to ubraja u uspehe zaječarskog muzeja.
“Korona je dosta toga poremetila, kao i izgradnju vizitorskog centra, jer svi lokaliteti poput Viminacijuma,Sremske Mitrovice, Lepenskog Vira, Medijane, imaju te takozvane vizitorske centre , odnosno centra za posetioce, a na Romulijani će za par meseci početi izgradnja. Projekat je izuzetno vredan, preko 3 000 000 eura, finansira ga Evropska Unija i tek nakon tog vizitorskog centra mi ćemo moći da kažemo da svi ti uslovi ispunjavaju svetske lokalitete”, kazao je Dimitrijević.
City produkcija na čelu sa direktorom Oliverom Paunovićem završila je snimanje filma o Zoranu Radmiloviću, dok je knjiga o Zoranu Radmiloviću u pripremi. Fim će premijerno biti prikazan na Filmskim susretima u Nišu i na Danima Zorana Radmilovića, povodom dva jubileja, 75. godina od osnivanja zaječarskog pozorišta i 30. godina od osnivanja festivala.
“Knjigu će raditi naš pozorišni kritičar, Saša Milosavljević, moja malenkost će biti stručni saradnik, pre svega, jer sam jedan od utemeljivača dana Zorana Radmilovića, iz dva mandata sam bio Predsednik Upravnog odbora i njegovi trideseti Dani su lepa prilika da se podsetimo svih dobitnika Zoranove nagrade, slike i predstava velikih naših teatara, kako iz zemlje, tako iz inostranstva koji su pred zaječarskom publikom igrali, a i da negujemo sve što je od kulturoloskog značaja i da takvog jednog glumca ne treba zaboraviti. Naš teatar nosi njegovo ime, na jednom od zaječarskih trgova spomenik je Zoranu, a ulica u kojoj je Zoran živeo, nosi danas njegovo ime”, zaključuje Dimitrijević.
Sve staro treba negovati, ali u svakom slučaju treba gledati i u sutra.
Više o zaječarskom muzeju možete pogledati na linku ispod :
