Relativna stabilnost dinara prema evru u režimu rukovođeno plivajućeg deviznog kursa optimalna je strategija za Srbiju, a pogrešna je tvrdnja da bi deprecijacija domaće valute mogla da poboljša konkurentsku poziciju privrede, ocenio je ekonomista Ivan Nikolić.
“Režimom rukovođenja plivajućeg deviznog kursa postiže se stabilnost cena, izvesnost poslovanja, sigurnost u domaćem finansijskom sistemu i stranim investitorima, uz istovremeno zadržavanje nezavisnosti monetarne politike i mogućnosti prilagođavanja jakim eksternim šokovima”, naveo je Nikolić u tekstu “Ko ima koristi od deprecijacije kursa”, objavljenom u poslednjem broju mesečnika Makroekonomske analize i trendovi.
Dodao je da je pogrešna tvrdnja da bi deprecijacija domaće valute mogla da poboljša konkurentsku poziciju privrede, jer u teoriji poskupljuje uvoz i podstiče izvoz.
Nikolić je rekao da “to pogrešno tvrđenje ignoriše realnost, a prigovor vezan za “realniji” kurs dinara i dalje pronalazi mesto u javnim nastupima nekih ‘akademskih’ ekonomista, izvlači se iz konteksta i zlonamerno interpretira”.
U svakoj otvorenoj ekonomiji, kako je naveo Nikolić, devizni kurs ima bitnu ulogu u formiranju potrošačkih cena. Istakao je da kurs neposredno deluje na cene dobara koji potiču iz uvoza, bez obzira da li je reč o trajnim proizvodima za široku potrošnju ili intermedijarnim proizvodima i energentima, koji generišu troškove proizvodnje, odnosno proizvođačke cene.
“Devizni kurs utiče na cene i posredno, preko tražnje za domaćim dobrima. Kada realni devizni kurs deprecira domaća dobra postaju relativno jeftinija u odnosu na strana dobra, tražnja za domaćim dobrima raste, što deluje inflatorno, i obratno”, rekao je Nikolić.
Dodao je da to nije jednokratan proces i da kolebljivost deviznog kursa i njegova transmisija ka ostalim cenama kreira i negativna inflaciona očekivanja.
Prema njegovim rečima, njihovim gomilanjem, koje ide u korak sa gubitkom poverenja u kreatore politika, formira se koloplet rasta deviznog kursa i inflacije.
“Veća inflacija provocira reakciju monetarnih vlasti, pooštravanje monetarnih uslova i rast referente kamatne stope. To potencijalno uvećava prinos na ulaganja u domaćoj valuti, odnosno priliv stranog (portfolio) ulaganja. Konverzija deviza u domaću valutu deluje suprotno, u smeru jačanja domaće valute”, ocenio je Nikolić.
Deprecijacija domaće valute, kako je rekao, statistički beznačajno podstiče izvoz u uslovima globalizacije robnih tokova i širenja lanaca snabdevanja.
Efekat kursa je, prema njegovim rečima, prigušen činjenicom da većinu izvoza obavljaju multinacionalne korporacije koje obično posluju sa velikim uvoznim maržama, pa je devizni kurs manje značajan faktor njihovih cenovnih kalkulacija. “U tom smislu pojedinačne, otvorene ili skrivene državne subvencije i podsticaji su njima privlačniji od kursa”, naveo je Nikolić.
Istakao je da u periodima ekstremnih spoljnih šokova, kada je ograničena dostupnost dobara za koje ne postoje domaći supstututi uvoz vrednosno raste, najpre zbog viših cena. Ove godine u Evropi dobar deo prirasta vrednosti
uvoza potiče od, kako je rekao, viših cena energenata, dok je na počeku 2021. inflacija uzletela sa višim cenama metala i sirovina.
Ne postoji, kako je rekao, devizni kurs koji može ublažiti ove negativne posledice na širenje spoljnotrgovinskog deficita.
U Srbiji je, u prvih deset meseci 2022. godine, saldo u razmeni energenata učestvovao u ukupnom deficitu spoljnotrgovinske razmene sa 44 odsto, a prošle godine, u istom periodu, sa 28,2 odsto.
“Više od 30 odsto prirasta ukupne vrednosti robnog uvoza u ovom periodu duguje se uvozu energenata. U uslovima dramatičnog rasta cene energenata deprecijacija kursa bi samo dodatno opteretila troškove proizvodnje, investiciono i potrošačko poverenje, što bi za posledicu imalo i snažnije usporavanje privredne aktivnosti”, naveo je Nikolić.
Kakvi su efekti obezvređivanja domaće valute na izvoz, destimulisanje uvoza i suzbijanja spoljne neravnoteže u stvarnosti sagledivo je, kako je rekao iz iskustva Mađarske i Turske poslednjih godina.
Turska forinta je, naveo je Nikolić, prema evru tokom 2022. zaključno sa 6. decembrom, nominalno izgubila 29,2 odsto svoje vrednosti, dok je u poslednjih pet godina obezvređena čak 4,3 puta. Znatno sporije, ali jednako stabilno, obezvređena je, kako je rekao i mađarska forinta, 12,3 odsto i 33,6 odsto, respektivno posmatrano.
“Jasno je da Trska ima uporni deficit tekućeg računa platnog bilansa, u okviru njega negativan spoljnotrgovinski saldo koji je u 2022. dodatno produbljen. Deprecijacija lokalne valute spoljni jaz ne smanjuje. Skuplja uvezena roba nije u dovoljnoj meri obuzdala potražnju i niža cena turske radne snage nije obezbedila domaćoj privredi dovoljno konkurentske prednosti za poboljšanje deficita tekućeg računa”, naveo je Nikolić.
Međugodišnja inflacija, kako je rekao, u Turskoj je, krajem 2022. tek neznatno ispod 85 odsto, u prva dva meseca ove godine zabeležen je čak dvocireni rast tekućih cena, industrijska proizvodnja usporava, u septembru se fizički obim približio prošlogodišnjem proseku, bio je veći samo za 0,4 odsto, a životni standard građana se ubrzano kruni.
Što se tiče Mađarske, teško je, prema rečima Nikolića, uočiti značajniji pozitivan efekat deprecijacije forinte. U2022. poput ostalih evropskih zemalja, zbog energetske krize pogoršao se deficit tekućeg računa platnog bilansa.
U prvih devet meseci 2022. uvoz u Mađarskoj kako je navedeno u tekstu, raste brže od izvoza, a bilans robne razmene sa inostranstvom je pogoršan za 8,2 milijarde evra, te je deficit iznosio 5,8 milijardi evra.
“S druge strane, sve slabija vrednost forinte u Mađarskoj otežava borbu sa inflacijom koja je u oktobru dostigla 21,1 odsto međugodišnje. Za 2023. projektovan je rast cena u rasponu od 15 osto do 18 odsto, iako je država ograničila cene osnovnih životnih namirnica, motornih goriva, a administriranje ide čak do limitiranja cene stambenih kredita”, naveo je Nikolić.
