Monetarna politika nije mogla da utiče na tri četvrtine medjugodišnje inflacije u oktobru koja je iznosila 6,6 odsto, jer je prouzrokovana rastom cena hrane i energenata, saopštila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
U periodu od januara do kraja oktobra prosečna medjugodišnja inflacija bila je 3,4 odsto, podsetila je NBS i istakla da “dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu, predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti i doprinosi očuvanju bazne inflacije na niskom nivou”.
Cene nepreradjene hrane su u oktobru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 19,8 odsto, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 26,9 odsto, rasta cena svežeg mesa od 21 odsto i rasta cena svežeg voća od 14,4 odsto, navodi se u saopštenju centralne banke.
Dodaje se da su usled daljeg rasta svetskih cena hrane, suše i viših troškova u proizvodnji, cene preradjene hrane u oktobru bile više za 5,1 odsto na medjugodišnjem nivou, a koje su tokom prethodne godine bile na izrazito niskim nivoima usled izostanka velikog dela tražnje.
“Cene energenata su u odnosu na oktobar prethodne godine povećane za 11,7 odsto, pre svega kao posledica rasta cena derivata nafte na domaćem tržištu od 21 odsto. Osim niske baze iz istog perioda prethodne godine, glavni razlog rasta cena naftnih derivata je viša cena sirove nafte na svetskom tržištu koja je, usled bržeg globalnog ekonomskog oporavka od očekivanog, samo tokom septembra i oktobra povećana za skoro 20 odsto i trenutno se nalazi iznad pretkriznih nivoa”, navale je NBS
Međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7 odsto, što, kako je ocenjeno, i dalje ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka.
Od početka godine se medjugodišnja bazna inflacija u proseku kreće na nivou od oko dva odsto.
Prema projekciji NBS, medjugodišnja inflacija će do sredine sledeće godine najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
“Sa postepenim izlaskom ovogodišnjih poskupljenja energenata i hrane iz medjugodišnjeg obračuna, inflacija će od drugog tromesečja naredne godine biti u padu, a sredinom sledeće godine očekuje se njeno vraćanje u granice cilja. Imajući u vidu visoku bazu iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nadje i u donjoj polovini ciljanog raspona”, procenila je NBS.
Ukazano je da se rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose pre svega na kretanje cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja.
“Кada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone, koja je za, potrebe projekcija, pretpostavljena na nivou prosečne”, navela je u saopštenju NBS.
