Mnogo je verovanja vezano za Božić i Badnje veče, od toga šta sme, a šta ne sme da se radi u ove dane, do onih šta treba raditi za sreću i zdravlje. Iako se od mnogih verovanja odustalo zbog modernog načina života u gradovima, prenosimo samo neka od najpopularnijih.
Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u nastupajućoj godini. Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane željom da se obezbede sreća i napredak.
Većina ovih običaja vezana je za život na selu i ne može se primeniti u gradovima.
Još pre izlaska sunca na Božić odlazilo se na bunar, po takozvanu nenačetu vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mešenje česnice, zatim za umivanje ukućana, a potom su nalivana i sva jela za božićni ručak. U narodu se verovalo da “nenačeta” voda ima isceliteljsku moć.
Postoji verovanje da je dobro za Božić započeti neki posao, jer bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom cele godine. Posebno se odnosi na poslove koji domaćinstvu nisu išli od ruke u prethodnoj godini.
Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je nešto ranije pozajmljeno, traži se nazad, jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.
U severnoj Bačkoj supu su morali da jedu svi ukućani jednom kašikom, a tek posle, svako iz svog tanjira, što je trebalo da simbolizuje slogu u porodici.
Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.
Za badnje veče lome se orasi, pa svaki ukućanin razbije orah da vidi kakva mu je sreća te godine. Ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je slomio, ako ne, veruje se da će poboljevati i da ga te godine neće pratiti sreća.
Na Božić se ne treba svađati jer će ljude cele godine terati baksuz. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.
Na Badnji dan kada se svi poslovi završe, rastopi se u jednoj većoj šerpi ili tiganju mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani.
U nekim ovčarskim krajevima, čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak, jer će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.
Badnjak se seče sekirom ukoso sa istočne strane, a loš je znak ako se badnjak pri pada osloni na drvo umesto da padne direktno na zemlju.
Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.
Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.
Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.
