Sva preduzeća u Srbiji koja ispuštaju otpadne vode moraće, prema evropskim regulativama, u naredne tri godine da reše ovo pitanje, objavila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
“S druge strane, procenat prečišćenih voda koje se vrate u izvorišta, već nekoliko godina ne prelazi osam odsto, a ulaganja u postrojenja zahtevaju velike investicije, posebno za male privrednike”, rekao je direktor održivog razvoja NALED-a Slobodan Krstović, na sastanku članova Saveza za zaštitu životne sredine ovog udruženja.
Kako je navedeno u saopštenju, u Srbiji ukupno 47 gradova i opština ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih gotovo polovina nije u funkciji.
Ukupne investicije za zaštitu voda u Srbiji procenjuju se na 5,4 milijardi evra, zbog čega su na sastanku razmatrana potencijalna rešenja do kojih je moguće doći međusobnom saradnjom privatnog, javnog i civilnog sektora.
Menadžerka za javne i regulatorne poslove u kompaniji “Koka-Kola HBC Srbija” Tisa Čaušević predstavila je Alijansu za upravljanje vodnim resursima (AWS), čiji sertifikat ima ova kompanija, kao uspešan model saradnje u svetu.
Navela je da članovi alijanse dolaze iz svih sektora, kako bi zajedno doprineli održivosti lokalnih vodnih resursa kroz usvajanje i promociju univerzalnog okvira za održivo korišćenje vode – Međunarodnog standarda za upravljanje vodnim resursima (AWS standard).
“AWS standard nalaže kompanijama da prođu kroz pet koraka – prikupljanje informacija za razumevanje vodnih resursa, razvoj planova za upravljanje otpadnim vodama i implementacija, procena ispunjenja planova, komunikacija i javno objavljivanje. Obe naše punionice, u Beogradu i Vlasini, su prošle kroz ovaj proces, zbog čega smo prepoznati kao prvi nosioci AWS sertifikata u Srbiji””, rekla je Čaušević.
Ona je podsetila da važnost očuvanja prirodnih resursa i na podatak da je kompanija “Koka-Kola HBC Srbija” smanjila potrošnju vode za više od 50 odsto u poređenju sa 2007. godinom, kao i da je u planu da taj procenat bude veći.
Prema njenim rečima, ovakav okvir mogu da usvoje i primene sve organizacije, bez obzira na svoju veličinu, sektor u kojem posluju i mesto gde se nalaze, a sve sa ciljem odgovornog upravljanja, očuvanja kvaliteta vode, zaštite biodiverziteta i živog sveta u okviru sliva kojima pripadaju.
Kako je navedeno u saopštenju, sastanku su prisustvovali i predstavnici javno-komunalnog preduzeća “Beogradski vodovod i kanalizacija”, a koordinator za analizu i unapređenje rada kanalizacionog sistema Marko Lazić rekao je da je u toku sprovođenje nekoliko projekata za rešavanje pitanja otpadnih voda u Beogradu, kao i izgradnja sistema za prečišćavanje mulja.
Precizirano je da ukupna dužina kanalizacione mreže u Beogradu iznosi 2.300 kilometara, zbog čega rad na ovim projektima zahteva puno vremena.
Kako bi se učvrstila saradnja svih zainteresovanih strana, predloženo je i osnivanje tematske radne grupe, koja bi uključila privredu, institucije, civilne organizacije i akademsku zajednicu.
