Krenete li vrletima Suve planine pa u tom pohodu naiđete na stado krava bez panike. Pitome su i neće vam ništa. Možda će poželeti malo soli da im date, ali ako je nemate jer niste računali na ovakav susret u redu je. Pomazite kravu i krenite dalje, ali retko ko to učini. Obično susreti nisu neplanirani. Sa njima se sreću oni koji za njima i tragaju, a u potregu krenu posle informacije da na ovoj planini postoji stado ‘’divljih’’ krava. Ali nisu divlje. Imaju svoje vlasnike koji ih na proplancima Suve planine na nadmorskoj visini od preko hiljadu metara ostavljaju na ispašu.
Na razbacanim proplancima i livadama planine nađe se i do 600 grla. Provedu to mesece od proleća do zime kada ih vlasnici vraćaju u sela. A do povratka u svoj ‘’dom’’ krave žive svoj samostalni život na sasvim prirodan način. Hrane se na pašnjacima, nalaze vodu u krečnjačkim uvalama, razmožavaju se pa su tu i telad. U potrazi za sočnom hranom one pređu i po nekoliko hiljada kilometara.
Kada temperature padnu vlasnici ih vraćaju u štale. Doduše, obilaze ih i dok su na ‘’visinskoj ispaši’’. Plaše ih i divlje zveri, vukovi uglavnom, jer ako se oni pojave za njih je to gubitak. Vlanici drže u tajnosti lokacije gde se krave nalaze, a razlog je svima poznat.
‘’Ove godine izgubili smo dva teleta, bile su kiše i mi nismo mogli doći do planine. Dešavaju se takve stvari a inače se ove krave same tele i brinu o potomstvu’’, kaže Nikola Manojlović iz Malog Krčimira čija porodica ima na planini 40 krava. Iz ovog sela je i najviše krava na planini, blizu 300. Pridružuju im se i grla iz sela u okolini Bele Palanke, a ima ih i iz okoline Leskovca.
Vlasnici kažu da od krava koje su na planini ne uzimaju mleko. Prodaje se samo meso.
‘’To je najkvalitetnije meso jer krave i telad se hrane samo travom i nema koncentrata. Kvalitetno i zdravo’’- kaže Nikola.
Za zimu vlasnici pripremaju silažu. Kukuruz se seje na nekoliko hektara, uglavnom pet.
Nikola često na konju obilazi stada na Suvoj planini. Kaže da je bilo i krađa, ali su oni nemoćni u toj situaciji. Sada ih je više koji su češće na planini pa su stada sigurnija, ali za svaki slučaj se njihova lokacija čuva u tajnosti.
‘’Ovakav način ispaše je bio jedino rešenje da zadržimo grla i nastavimo da se bavimo stočarstvom. Mehanizacija je učinila svoje, a da ih ne bi prodali pustili smo ih u planinu. Uradili su to naše deke i očevi, a sada se o njima brinemo mi, njihovi unuci i čekamo neko bolje vreme kada će se čuvanje krava, prodaja mleka i mesa isplatiti’’- kažu čuvari ovih stada na Suvoj planini.
Jedan od problema sa kojima se vlasnici ovih stada krava suočavaju je nedostatk vode na Suvoj planini koja je zbog toga i ponela ovo ime. Krave piju vodu iz krečnjačkih uvala gde se nakupi posle topljenja snega. Leti kada uvale presuše nihovi vlasnici plaćaju opštini da kamionima odveze vodu na planinu kako bi stada krava preživela.
Mladi koji brinu o kravama odlučili su se za život na selu. Žele, kažu, da budu sami svoji gospodari. Nadaju se da će se vreme kada se ovde pravio najkvalitetniji kačkavalj koji je mogao da se vidi na najluksuznijim trpezama vratiti. A do toda oni pažnju privlače svojim stadima koja žive ‘’sasvim prirodno’’ na Suvoj planini.
Izvor: Niške Vesti
