U atentatu u Beogradu, 12. marta 2003. godine ispred sedišta Vlade, ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić. Bio je prvi demokratski premijer Srbije. Za vreme njegovog mandata SR Jugoslaviji su ukinute sankcije uvedene za vreme režima Slobodana Miloševića, otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi, a Srbija se otvorila prema svetu.
U nedelju, 12. marta, navršava se 20 godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke (DS) Zorana Đinđića.
Đinđić je ubijen 12. marta 2003. u dvorištu zgrade Vlade Srbije, a za njegovo ubistvo na 40 godina zatvora osuđen je oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Zvezdan Jovanović.
Na istu kaznu za organizovanje ubistva osuđen je i komandant JSO Milorad Ulemek Legija.
Učesnici atentata na Đinđića su redom hapšeni ili su se sami predavali, zaključno sa glavnim organizatorom realizacije ubistva Miloradom Ulemekom Legijom, koji se posle nekoliko godina bekstva predao nadležnim organima. Većina njih su privedeni odmah nakon atentata, u martu i aprilu 2003. godine u policijskoj akciji “Sablja”.
Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Njegova vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
Bio je i jedan od osnivača DS, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva bio je predsednik te stranke.
Bio je i prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine.
Zoran Đinđić rođen je u Bosanskom Šamcu 1. avgusta 1952. godine, ubijen je u Beogradu u svojoj predsetprvoj godini. Osim što je bio političar, bio je doktor filozofije. Godine 1979. doktorirao je na univerzitetu u Konstancu na tezi „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“ kod Jirgena Habermasa.
Prvi spomenik Zoranu Đinđiću podignut je u Prokuplju, na platou ispred sportske hale koja nosi njegovo ime. Spomenik je otkriven na svečanosti održanoj 1. avgusta 2007. godine, na 55-godišnjicu njegovog rođenja. Podignut je u Prokuplju jer porodica Đinđić potiče iz Topličkog kraja. Spomenik je poklon vajara Zdravka Joksimovića majci ubijenog premijera, Mili Đinđić, koja je spomenik i otkrila. Posthumno je 2004. godine odlikovan Ordenom Nemanje I stepena od strane predsednika SCG Svetozara Marovića, a predsednik Crne Gore Filip Vujanović, posthumno ga je 2015. odlikovao ordenom Crnogorske velike zvijezde.
Bio je oženjen Ružicom Đinđić sa kojom je imao dvoje dece.
Pitanje koje je ostalo bez odgovora je: da li bi Srbija već bila u Evropskoj uniji da Đinđić nije ubijen?
Ovako je govorio Đinđić
Nama je najvažnije u Srbiji da se tačno utvrdi princip odgovornosti, da svako ima svoje nadležnosti, da svako ima prava iz svojih nadležnosti, da bismo onda mi mogli da pozovemo na odgovornost onoga ko je, u skladu sa svojim pravima, delovao, pa proizveo neke štetne posledice.
Srbija nema dovoljno novca i to će biti slućaj najmanje nekoliko narednih godina, a verovatno i kasnije. Ovaj nedostatak može se ublažiti samo višestrukim povećanjem uloge drugih faktora, kao što su lićna energija, znanje, organizacija, brzina reagovanja. Jedini odgovor na manjak energije jeste – ubrzano kruženje energije.
Naš cilj je transparentna vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika. Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola najvažnija.
Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, ioako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena utrišiti na oštrenje testere, nego drva seći tupom mašinom.
Ja smatram da baviti se politikom znači preuzimati odgovornosti a ne sedeti u crkvama. Moja politička linija je ista već trideset godina: zalažem se za urbano, civilizovano i evropsko društvo a protiv diktature. Ono što me čini drugačijim od ostalih, to je da u Srbiji intelektualci posmatraju i analiziraju pušeći i gunđajući. Ja želim da menjam svet’.
Moto koji me vuče napred je nikad se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavaj lično. Nikad se ne nerviraj zbog politike.
Nema spavanja. Ne možete vi da budete svetski prvaci a da spavate. Spavajte pet, šest sati šta vam više treba da spavate. Spavaćete kad budete u penziji. Penzioneri mogu da spavaju. Ako niste u penziji nemojte da spavate. I to je dobro za liniju. Nema subota, nedelja, praznici. Ako hoćete da postignete neki veliki cilj, nema praznovanja. Nema ono – ima 170 slava u Srbiji godišnje. Slavićemo kada pobedimo. Ne možemo mi da pobedimo a da u vreme treninga slavimo.
